четвртак, 06. новембар 2014.

3338.
СЛАБОСТИ
АМЕРИЧКЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ

А, ко је будали рекао да у Америци има Демократије.
Били су избори за Представнички дом и Сенат Сједињених Америчких Држава. Републиканци, то су они који нису Обамини нити је Обама њихов, освојили су 242 мјеста а Демократи, то су они Обамини, али као да су Тадићеви, Бориса, освојили су 174 мјеста. За још 19 мјеста ЦИК броји гласове. Хасо погубио записнике а Чедо пролио пиво по гласачким листићима.
Углавном. Обама прошао као Босић. Џаба Предсједник. Нако. А има Мисију. Први црни Предсједник Америке.
Обама је, и као Црни Кандидат, ушао у политику на Велика Врата и на Белом Коњу.
Одмах је рекао Промијенићу Систем Одлучивања.
Лаик. Мора да га је савјетовао исти онај који је савјетовао и Лагумџију. У овим изборима.
Нећеш никад промијенити систем одлучивања који одлучује ко ће бити предсједник.
Амерички Предсједник је само Извршни Подсекретар много видљивих и невидљивих трансам и интертранс корпорација са интересима који надилазе и Конгрес, и Америку и Предсједника и Кип Слободе.
Нисам гинеколог али могу помоћи.
Не мислим на једнооки дубљи увид.
Америчко предсједниковање би требало ограничити на један мандат.
Два мандата су превише времена. Јер противнику даје шансе да се реорганизује и консолидује. Што у пракси значи да му ударе усијани жиг на гузицу а уврну муда и завежу, мртвоузице, индијанским ликом од коре непознатог дрвета, које нико не може да прекине.
Друго. У првом мандату, одмах послије половине, Президент почне да мисли на други мандат. А не на Америку.
Треће. У другом мандату не мисли ни нашта. Па задња четвртина му служи да нађе најбољу саксију, да се посади у њу, као Предсједник Месић Фикус. И не ради ништа.
А нарочито је непријатно када се дође у овај случај. Твоји изгубе у Представничком Дому. А ти Президент. СТЈ.
Шта ће Обама сада да ради до краја мандата. Тандата мандата.
Ну. Главни проблем америчке демократије је у занимљивом саопштењу Цика.
Излазност. 75 посто бијелих бирача. 12 посто Афроамериканаца изашло. На изборе. Само неки су при томе изашли и из куће. Као и Хиспаноамериканци. Њих је 8 посто.
Јасно је, дакле, ко има користи од Америчке Власти. Они који су заинтересовани и они који излазе на изборе.
Јасно је ко су бирачи и нације трећег и четвртог реда.
Бијелци су и даље Бијелци. Као у доба најбољег расизма. Оног Антииндијанског. А Црнци су постали Афроамериканци. Мексиканци су постали Хиспаноамериканци. Шаренолашци.
Треба јој, Америци, неки Штајнамјер и Хемонд да упуте ситну књигу, писмо преко Саве. Очекујемо Реформе.
Мада бих им савјетовао да не троше вријеме.

Најбоље Реформе Америке провешће Кина.