недеља, 02. новембар 2014.

3329.
ПРОЈЕКТОВАНА
СРПСКА
НАИВНОСТ
ИГУМАНА САВЕ
И ИГУМАНА ИВАНИЋА

Игуман Манастира Високи Дечани дао је велики интервју Нину. Истобројно када и Игуман манастира Високе Промјене у Републици Српској. Младен Иванић.
Игуман Сава Јањић преноси забринутост чињеницом да је на Косову нестабилно јер нема Владе Косова. Мисли да је дрон произвео нестабилност као и паљење пекара. Претходно је уклањање споменика у Прешеву довело до тога да се оскрнави педесет српских гробаља на Косову.
Колико сам схватио и Сава се предао. Не као Сава. Већ као Игуман Високих Дечана.
Не мислим да је требао да се одметне у шуме.
Али. Његов позив елитама Србије, Косова и Међународне Заједнице, пре свега ЕУ, да се узму у Визионарску Политику и Памет, да не би дошло до повратка деведесетих, јасан је знак да је са Србима на Косову завршено.
Ну.
Није то што ме брине. Завршено је.
Игуман Сава саопштио је да за Пројект Велике Албаније постоје два велика проблема. То није прихватљиво за Међународну Заједницу. А и тешко би се договорили Тирана и Приштина око тога која ће елита владати том државом.
Јебига, брате, Саво.
Вријеме за Велику Албанију никад није било погодније. Нестабилна Грчка, нестабилна Македонија, једнообразна Србија, подијељена Црна Гора.
Неће она настати сутра. Али њен пут ка настајњу опаснији је од самог настанка.
Вријеме за Велику Албанију обрнуто је у односу на оно које је било за Велику Србију. Она има подршку баш те међународне Заједнице. Та МЗ је све учинила да се створи Косово. А за Велику Србију је све учинила да нестане Срба било где осим најуже Србије. И Републике Српске, која се стицајем међународних и историјских околности, закачила на врбацима па сада не знају шта и како.
С помоћу Велике Албаније лако се управља Балканом. Много лакше него, кад би постојала, помоћу Велике Србије самом Србијом. И Велика Албанија неће на руску страну.
У том пројекту никад се Приштину неће ништа питати.
Јасно је да Игуман Сава само бјежи од проблема.
Као што су српски лидери, ономад, бјежали од штрајка трепчиних рудара. Па је у јаме ишао Стипе Шувар. Увијек бјежали од проблема Косова.
Од још једног српског проблема, који је жив, за разлику од проблема Косова који је Мртав Проблем, бјежи Младен Иванић.
У приступном интервјуу Нину није скоро ништа рекао. Осим да се Српска треба правити луда, као некад Словенија, Тишу Мишу, лијепо и фино са сарајевским институцијама а радити за себе и чекати да се трефи тренутак. Као што се трефио Словенији.
Та теза намјерно је пласирана на крају интервјуа. Драмски зрачак наде, спаса и хоризонта.
Иванић је, дабоме, прешутио цијели сет релација. Од тога да Сарајево није наивно као што су били наивни Срби и Србија са Словенијом. Да нема Данке Дојчланда. Да иза Сарајева стоји скоро свако а иза Београда, СФРЈ, тада, није стајао скоро нико.
Оба игумана, и Сава и Младен, продају Србима Стару Српску Наивност.
Продају оно што они сами нису.
При томе је Наш Игуман, Игуман Генералић. Наивац. Преплитак. Прејевтин. Ја бих га радо превео у Траписте. Кад је већ изабран, нека нешто ради. Али нек шути.