3330.
ИВИЦА
ЂОКИЋ
И ПЕРО
ДАЧИЋ
Након унапређења
Шешељевих Радикала, све је могуће.
Доклегод људи
излазе на изборе, Политичке Странке и Лидери могу да раде свакојаке
комбинаторике. Број комбинација није ограничен.
Није Политика
Лото.
Ако је могуће
да пропадне један Лагумџија, који је толико лагао другима и лагао о себи, да
сам и сам повјеровао да ће и његова изборна пропаст бити лажна, ако је
најпразнији политилар у БиХ, Комшић, могао да добије толико гласова и
парламентарних мјеста, ако је цијела Српскијанска Свита могла да оде на
двјесташездесеточлану славу, онда је и Ђокић могао да се састане са Босићем.
Политика нема
прагове, критеријуме и границе. Онај ко баш жели да их негдје постави, најебе.
Нико не пије
нару са леденим пивашима.
Да ли је Ивица
утицао на Перицу.
Панаравно.
Не воли ни
Ивица ивицу. Боље је да се креће разором него браздом.
Дио утицаја је
и у незадовољству Петрових Социјалиста третманом у Коалицији СНСДДНССП. Мали су
увијек незадовољни са великим а велики увијек штетује са малим. Гласови великих
увијек одлазе малима, није то много, али је много кад се зна да гласови малих
никада не одлазе великима.
У тој игри
мени је ипак најзабавнија Босићева озбиљна политика сеоског лоле и бећара.
Прије избора
Денеес и Павић су се понудили на тацни. Ушли прије тога и у Коалицију са
поруком. Босић, Лола Мисија, глатко их је понизио и одбио.
Сада је
принуђен да Петру Ђокићу одмах нуди мјесто Предсједника Владе. Шта ти је кад
имаш Мисију.
Слажем се са
Игором да је сада немогуће начинити Велику Коалицију. Морао би да се у Есдееесу
деси Босићолом. Што није искључено у овом постизборном копулацијском периоду.
Босић је
кочница таквој могућности, и још неки, прије свега због Мисије. Они су
прихватили задатак рушења Додика и Есенесдеа. А мало заборавили да је њихов
највећи задатак Република Српска.
Босић је
Кочница. Али је то била примарна политичка обавеза Есенесдеа. Који је могао
знати какви ће резултати избора бити. И издалека радити на таквој могућности. И
тада би, кадтад, Есдеес то јавно одбио а то је онда могао бити добар предизборни
адут Есенесдеа. Мале странке би смањиле апетите а Иванић никада не би дошао у
Предсједништво.
Главно питање
је да ли у Есдеесу има снага које су спремне на рјешење звано Велика Коалиција.
Понашање Денеса
и Еспеа може да буде неомеђено.
Мале странке
немају обавезе као велике. Према Републици, Патриотизму, Нацији итд. Оне имају
већу слободу. Одговорност је на великима.
А ако један од
њих, Есдеес, још покаже неодговорност према Републици Српској, смањује се и
одговорност малих. И према уходаним коалицијама.
Коликогод то
било ненационално, Политичке Странке ипак постоје ради власти а не ради Нације.
И кроз ту
призму треба пропуштати све досадашње и све будуће поступке.
