3185.

КО СМО МИ

КОЈИ ЋЕ ХАПСИТИ

ПО БОСНИ

Да се још увијек не зна ко је ко у БиХ, чудо је.

Добро што се није знало прије рата. Па је Сарајево мислило да су све то Босанци. Ми, Босанци, ЈТБ.

Јебем Ти Баклаву.

Али, ни данас се не зна.

Онај прозукли новинар комунистичког, столњачког, Ослобођења, јутрос помиње двојицу ратних протува, а обојица су из Сарајева. За Алију каже Вођа Отпора. За Крајишника каже Други Човјек Агресора.

Тако испаде да су Приградски Срби извршили агресију на Турски Караван Сарај.

Данашњи Каравансарајци мало друкчије не знају ко је ко.

За њих постоје Ми и Ови из Ереса.

Ми смо из Сараја. Из Царског Мјеста. Тамо ђе насљедна лоза ниче, ђе зором почиње акшам, ђе све бехара и све цвјета и ђе се дивани о свачијој судби.

Бакир Изетбеговић, Насљедник, некидан је негдје запријетио да ће Ми вјероватно ухапсити Зубца. Као што смо смијенили министра.

Многи наивни гласач по сокацима и мемлуцима помислиће одмах да смо ми Странка Демократске Акције. Припрости вјерници помислиће да смо ми Џамија. А обошњачени дио јавности помислиће да смо Ми Муслимани.

Само прави Сарајци, не укључујући приградске било које вјере, знаће да смо Ми мала група аскера која влада Сарај Ћаршијом, Странком.ба, Турском, Патриотизмом и Судбином.

А то што раде Ови у парламенту, Ови у амбасадама, Ови из другијех странака, то је нако, нек има.

Дакле. Кад Бакир каже Ми, умилно, сниснодљиво, низ брадицу, не мора пријетећи и оштрогледно, он мисли на Себе и још тројицу или четворицу.

То је виши ступањ старе турске владавине. То је далеко изнад Партикрације, посебне врсте партијске демокрације. То је далеко изнад Аутократије. Изнад Сектократије. Изнад Клерократије.

Од Бакировог Ми и гованце умре у сваком Оџи.

Умре и у Фахри. Зато, јадничак, толико оре и грми по Бакиру Сину, Турској, Црвено Зеленој коалицији, Пљачки.

Само је Златаган миран јер је Мими. Он је близу Ми па повремено чује шта се причало иза Ми. Зато стално кандидује прилуде за Предсједништво. Да се Ми не узбихузурете.

Пријетња Бакирова Зубцу Сипцу, није пријетња једног Насљедног Бошњака једном Србину.

То је превазиђено.

То је пријетња Држави, које су им пуна уста кад треба таманити Србе, пријетња некој институцији која се дрзнула да радећи свој посао, завири преко тарабе и код Ми. Односно, код неког ко је под окриљем Ми.

Ми Каида.