3150.
ПЕТ
ВЕЛИКИХ
НЕЗАДОВОЉСТАВА
ПРОТИВ
ЕСЕНЕСДЕА
Пошто већ сада свака ГФГ, Гајба
Фокус Груп, види да Опозиција у Републици Српској нема муда, мишића и протеина,
а мозгове су им затровале Мисије, за квалитетну политичку концептуалну
умјетност, нити процесна постројења за представљање јавности, јер током осам
година нису урадили ништа осим што су отјерали Чавића из Есдееса и уништили
Педепе, Есенесде, и припадајућа коалиција, суочава се са великим изборним
проблемом.
Нема противника.
Веома је тешко добити
изборе, побиједити у било чему, ако немаш противника.
У том случају те може само спасити
велика организација која ће да буде у погону током цијелог мандата. Јер. Организација
једина има конекцију са бирачима, грађанима, симпатизерима, па и противницима
који живе у вигвамима око бирачких мјеста и чекају изборе. А на тај начин имаш
конекцију и са властитим члановима.
Поглавица није Члан Који
Сједи. Поглавица је Члан Који Ради.
Јасно је да Чавићева
Пчеларска Задруга није политичка странка ни за средњу политичку арену. Можда. Кад
би се још удружио са Странком врба и топола те са Покретом Кечига и лигња. Одавно
је јасно да Педепе није странка која може да било шта уради осим да изазове
сажаљење. Те људе више не треба ни поражавати ни понижавати. Кад видим оног Требињчука,
за кога један мој пријатељ каже да је из класе Крмак који увијек предње ноге
држи у кориту, јасно ми је колико П има у тој политичкој странци.
Есдеес, пак, стао је, и
заостао, на пола пута између Анике, џизлије, шармантне пљачкашице Бони, из
дуета Бони и Клајд, и његоване, корзетиране, средовјечне националне даме,
такорекућ Половњаче.
Мисија Босић успио је да
одржи тор. Али. Тор није успио да прерасте у модерну фарму. То је само Пинк
ријалити.
А он, Пробосић, у ситуацији
је пчелара аматера коме су се матице раштркале по шљивику и окупљају гроздове
пчела, док он трчи, ко мува без главе, носа трнке и зуји, изигравајући матицу
над матицама.
Основни проблем Есдееса и
Курчалиције За Промјене јесте у томе што нико жив, па ни ГФГ, након треће, не
може да схвати и препозна разлог који ће их навести да гласају за њих.
Есенесдеу је то, такође,
велики проблем.
Шта год презентује од својих
великих политичких оријентира, Самосталност Републике Српске, на примјер, нема
одјека у опозицији. Само шуте и ћуте.
Стога се против Есенесдеа
уротио кордон Пет Великих Незадовољстава.
А незадовољства су духови
бирачких мјеста, ебола бирачких кутија и мрачна подсвијест која управља
листићима.
·
Незадовољство осмогодишњом
влашћу. За осам година досади, у
кревету и гаражи, и најновији Масерати, Адријана Лима и Скарлет Јохансон. На крају,
почнеш својој Адријани да набијаш на нос и то што лишће пада у јесен а не у
јануару, да га покрије снијег.
·
Незадовољство општом
кризом. Бирач настањен око бирачког
мјеста не мора да разазна да су за свјетску економску кризу, која погађа и гологузане
по шумарцима, криви неолиберални глобалисти, збигњевистички геодети и
финансијашки алкапонци. Он за све окривљује првог на видику. Власт.
·
Незадовољство поплавама.
Поплаве уништавају сигурност, рутину и
комфор колективитета и појединца. Избија те из ципела. Никаква пара, коју да
Држава, не може да врати устаљеност у којој се човјек осјећа удобно и
задовољно. А, и, пара увијек недостаје. Тај осјећај немоћи пред ријекама и
потоцима, најлакше је преточити у незадовољство влашћу.
·
Незадовољство лансираним
аферама. Без обзира како стоје
чињенице, а не стоје баш најбоље, јер, у супротном, не би Есдеес и остали из
Курчалиције, препустили лансирање афера, двојици добошара, а у њихово име. Ту прљавштину
измишљених, манипулисаних па и неспорних, чињеница, препустили су њима, не
желећи да прљају руке. Проблем са лансираним аферама у томе је што уз њих не
иде и апликација за разазнавање вјеродостојности и рибаћа четка за прање од
истих.
·
Незадовољство локалним
лидерима Есенесдеа који су се претворили у дилере моћи, снаге и угледа Велике
Странке. Превише људи је схватило да
народ и бирачи схватају да су они богови локалне и регионалне географије,
Богови шумарака и ливада, замјеници Милорада Додика у рангу Херцег Стјепана и феудалног
власника сиротиње раје. Кроз њих говори лично Бог Милорад. А пошто је Милорад
далеко, не имајте другог Бога осим мене.Велика странка може да поднесе такве будале само мјестимично. Мала странка
може да буде потпуно састављена од таквих будала. Али онај, ко има
стотинушесздесетхиљада чланова, његујући локалне будале, ради против себе.
*
Како, дакле, побиједити Пет
Великих Незадовољстава.
Једноставно. Са ових
стотинушездесет хиљада чланова. С вјером у организацију.
Пошто сам рекао да Вријеме
не постоји, за то је потребан дужи редослијед. Који се не ствара сам од себе. Мора
имати свједоке. Организацију помилуј. Сврати и окрепи. Поштуј рјаба
организационог у мјесном одбору гдје је глас свети и име његово, гдје почињу
путеви одсудни. Не имај луксуза и позоришта, не чини представе и луткарије, јер
рјаб на земљи гласачкој види боље и даље од рјаба на небу.
У цијелој тој предизборној
ситуацији, која није настала јучер, већ и прије избора 2010. а нарочито прије
избора 2012., што је само другачијим словима цитат моје поставке да се избори
добијају и губе у првој половини мандата, неке странке пробосанских промјена
могу да извуку користи. Есдеес, прије свега. И појединачни кандидати Промјенаша.
Штагод им улети у пркно, биће незаслужено. Младен Иванић, напримјер. У току
цијеле једне деценије није урадио ништа што би се могло наћи у новинским
архивама а камоли у главама бирача. Или Оги Тадић. Једнако ништа. Тома Николић
је барем гладовао у Скупштини. Јесте било смијешно. Али људи су то упамтили,
какогодко.
Може се догодити, због
цијеле те пародије на тему Коалиција и на подтему Промјене, да се гласови свих
тих малих пајаца, као неконтролисани бујичњаци, прелију Есдеесу. И да и Есдеес,
незаслужено, постане Велика Странка. Са пуно мандата.
Питање је и да ли ће бирачи
за промјене бити бирачи за крупно или за ситно.
Као и да ли ће бирачи уопште
жељети да ураде оно што су Странке требале да ураде за себе.
