3149.
ДРАГАН ВРАНКИЋ,
ХДЗ 1997
Драган Вранкић је увијек био
Сарајлија. А веома мало Хадезеовац. Шира јавност то тешко перципира јер се не
упућује у детаље свих политичких токова, процеса и одлука.
Вранкић је много пута
затезао и одуговлачио, опструисао и одлагао доношење договорених одлука које су
биле на штету Државе и Сараја а које су претходно прошле кроз процедуре.
Никад није био ентитетист.
Нарочито не Трећег.
Зато је, на први поглед,
чудно што Драган Вранкић говори о Трећем Ентитету.
Ну. Он то само наставља
своју дјелатност која је на линији између Хадезе и Деведесетке а накривљена
према Сарајеву.
Вранкић је толико далеко од
тога да креира или утиче на политичку линију Хадезеа да је сваки његов став
унапријед берзански обезвријеђен.
Није, међутим, безвриједно,
оно што он жели да постигне.
Жели да ојача централистичке
хијене које ће сада скочити на Трећеентитеташе.
То је циљ и Међународне
Кризне Групе. Која се након сто година сјетила Трећег ентитета. Хадезе треба да
буде наиван па да се упеца на ту удицу. Па да буде оптужен за разбијање Државе.
А Центрумаши да ујашу на Бијелом Коњу.
У Републици Српској Вранкић
је овом изјавом требао да ослаби Есенесде и девастира његову сарадњу са
Хадезеом.
Већ су Крокодили За Промјене
скочили са повицима да су Додик и Есенесде увукли Републику Српску у
прекрајање.
На тај начин Вранкић јача
Пробосанске Промјенаше. Тадић, откако је рекао шта му има свастика, данима
шути. Нема став ни о чему. Сада је, на заставицу Вранкића проговорио. Добио какавтакав
повод.
Вранкић је политички
дилетант. Али и Дејтонски.
Границе, укупно, осим можда
Брчког које се може подијелити у некој будућности, јер није пројект изворног
Дејтона, и ентититеске, и жупанијске, и вањске не могу се мијењати на сеоском
прелу.
Све што се може учинити
јесте уједињење хрватских жупанија у Федерацији и формирање Трећег Ентитета. Али
границу нико не може помјерити. Осим ако не жели рат.
Сва суштина политике у БиХ и
јесте да се убаци у руке аматерима. А Велики Кројачи, и Збигњев раде свој
посао.
