3151.

ОД СВИХ ПОЛИТИЧАРА,

БАКИР СИН БИ ПРВИ

ПРОМИЈЕНИО ВЈЕРУ

Да би се разумјело Бакира, и прочитало све са његовог понизног и ропског лица, требало је бити у Турској, па с оне стране, на Ердогановом митингу, гледати директан пренос провинцијалног понижавања цијелог једног народа.

Јебеш Бакира Изетбеговића и то што се он понизио.

Понизио је све оне који се осјећају као Босанци, Бошњаци и муслимани. Који су, током социјалистичког самоуправљања изградили посве други поглед на свијет од оног блискоисточног, ускосокачког, којег непрестано трасира једна мала група турака у Босни.

Чак и у току рата, муслимани су бјежали у Европу. Салихамиџић није побјегао, са родитељима, у Турску, да би постао играч Фенера. Побјегао је у Европу.

Зашто Бакир сада бјежи у Турску.

Зато што Бакир, и турци, као и сав СПК, Сарајевски Политички Круг, ниучему нема ослонца. Ниукаквој идеји. Ниукојем концепту.

Он без покрића пристаје да буде фан једне далеке политике, једног далеког поп политичара, а по европским мјерилима апсолутног дивљака, као што невине цурице луде за Цецом Криминалком, као за далеким, виртуелним идеалом којег неће никад достићи али им је довољно и то унутрашње самозадовољавање тежњом ка њему или му, идеалу, желећи, Бакир, да покаже да би и он волио бити Ердоган а зна да никад неће, па се, стога, хвата за политичку сламку, показујући сву празнину, тринаштину и пљевљивост своје, и цијелог СПК, политике обичног сокачког Одања од Добоја до Ердогана.

Умјесто вјере у муслимански народ и његову политичку, културну и реалну државну концепцију, Бакир, као кученце са великим репом, исказује вјеру у Ердогана.

Са Бакировог Турског Лица, чита се лакоћа промјене вјере његових предака.

Главу дајем да би Бакир, данас, од свих политичара Босне, најлакше постао православац.