3154.

ДА ЛИ СУ СРБИ

ПРЕМЕНДЕЛИСТИЧКА

ЈУЖНОАФРИЧКА

РЕПУБЛИКА

Некад се пробудим ноћу, сав у зеленом смрдљивом зноју. Јастук у жабокречини, пуноглавци около вртуцкају репом а мале зелене жабице весело скакућу по мојим ушима. А ја унезвијерен. Сањао сам да сам Амерички Роб Црнац. И да су ме ослободили.

Шта је био највећи проблем Црнаца кад је укинуто робовласништво. Пошто није евидентирана њихова срећа.

Постали су слободни а нису имали ништа, нису имали куд и није их нико јебаво низашта.

Тако и Србијански Срби данас.

Живе у паралелним свјетовима, што каже Бачевић.

Постоје Црнци и Бијелци.

Бијелци, углавном, ствари рјешавају међусобом.

Црнци, углавном, ствари рјешавају, подсобом.

Унеређени су од муке, немаштине и безнађа.

Понекад избије нека нада.

Ухапсе Мајкуна.

Мајку Му Јебем.

Ја, послије тог јастука и пуноглаваца, немогавши да заспим, разбијам главу гдје да нађем свог Мајкуна, да га мало уапсим. И постанем Вођа. Сису Ти Јебем. То пали код Црнаца који гласају.

А онда кажем Стар си ти за то, играј фудбал и не сери. И мирно заспим. До десет. Иза јутра. Немам ништа, не знам куд ћу, НЈМНН, мирна савјест.

Српски Црнци су феноменални.

Ћуте кодасу у даљини. Кода нису ту. Кода их нема.

Једино, понекад и понеко, дигне главу. Кад неко од Бијелаца, убије петнаестогидшњу Црнкињу. Или неког Црнца на Мосту.

Порука је јасна.

Ви, Бијелци, радите међу собом шта оћете. Не залазите вамо, међунас.

Можете да се апсите, да пљачкате, да сакривате уговоре, да лажете, да мијењате шубаре, да апсите шариће, крстите јариће, мегатрендујете, смењујете, обмањујете, можете да дате косово, поносово и паметово.

Само не дирајте Црнце појединачно. Пред камерама.

Јер, пошто је умро Мендела, остали су само Црнци, Бијелци и Држава.

Вјечно примирје.