2889.

ЈЕБЕМГА,

БАКИРЕ,

ШТО НЕ ПОВЕДЕ

И БОСИЋА

Добро што је Бакир прешао Ћуприју на Дрини и запутио се, преко Димитровграда, у Турску.

Добро што је уредио да Турци зову само њега, Бакира. У званичну и нарочито пријатељску посјету. Комшић и Радмановић немају више право да се кандидују.

Добро што он мисли да ће му посјета Турској помоћи да побиједи оног бившег реиса у утрци за Члана П.

Али што није у Турску повео и Босића, то не могу да му опростим.

Па зар тако.

Још ни почело није а већ издаја.

Издати свог главног Пробосанског Мисионара на овој, Српској Страни, као да се ради о дворском супарнику, од истог оца а од различитих робиња, лош је знак на путу европских интеграција.

Ово је била јединствена прилика да Пробосански Пробосић види свијета.

Кад ће опет имати прилику.

Онај лукави латин Јосиповић отишао у Америку и тако попунио балканску квоту посјета за наредне три године.

У Русију не смије. Знате ви добро од кога.

Иванић га неће повести у Лондон ни кад му да кандидатуру за Члана П.

Чавић не смије ни сам у Сребреницу а камоли да води Босића.

Ово је била јединствена прилика да посјети прапостојбину Сулејмана Величанственог и на лицу мјеста извиди како су се одигравале те дворске сплетке и игре.

Требаће му у овој широкој коалиционој булументи.

Далеко је дванаести октобар.

Бакире, Бакире, зар тако према Младобосанцима.

Пардон. Према Младим Пробосанцима.