2892.

ИДЕАЛИСТИЧКИ

СВИЈЕТ

ХОСЕА МУХИКЕ

И САРАЈЕВСКИХ

ЋЕВАПА

Башчаршијски ћевапи, употријебе се, с времена на вријеме, као симбол братства и јединства, симбол мулти свегаисвачега, симбол мирољубиве тронационалне баршунасте и умилне коегзистенције.

То је, међутим, тако идеалистички симбол као и боравак Лењина у Бијелој Кући.

Ну. У Бијелој Кући био је Хосе Мухика. Сиротан из Јужне Америке. Предсједник Уругваја. Исто Суперидеалист. Као и Сарајевски Ћевап. Џамија. Црква. Катедрала.

У разговору са Обамом, америчким предсједником, изнио је идеју да се у Сједињеним Америчким Државама почне говорити шпански језик равноправно са енглеским. Да постане службени језик.

Обама је рекао Хауг, Велики Сиромашни Брате.

Хосе Мухика је последњи Мухиканац међу политичарима. Мада он није политичар постиндустријске ере већ, више, простонародњачки врач.

Он и Папа Фрањо долазе са истог јужног континента и имају исте сиротињске навике.

Нисам схватио да им је намјера да мијењају свијет. Мада их медији тако представљају. Ситуације у којима се налазе два Јужноамериканца, које су за њих уобичајене, представљају се епохалним, концептичним, револуционарним.

Приједлог Хосе Мухике о шпанском као службеном језику у Сједињеним Државама неће бити схваћен као провокација само зато што се ради о небитном сиротану. Јер. У Америци која дошљаке са југа назива Хиспаноамериканцима а не Уругвајцима, Чилеанцима, Мексиканцима, владајућа је идеологија да цијели свијет говори америчким ракетним језиком а не да се уравноправе шпански и енглески.

Мухика никада неће бити схваћен озбиљно. Као што ни Папа Фрањо неће никада постати светац.

Свеци постају само они који руше берлинске зидове да би се покориле славенске земље, они који говоре енглески или они који бомбардују Београд.