петак, 14. фебруар 2014.

ДА СУ ИЗБОРИ
У НЕДЈЕЉУ, 
КОМЕ БИ
ЈЕБО МАТЕР

Кад чујем то питање у истраживању Јавног Мнијења, најежим се а и жао ми што нисам сачувао једну Осамдесетчетворку из рата. Митраљез.
Кудгод ишао, прати те површина.
Чак и кад ходаш по дну, сви на тебе гледају површно.
Површност је дубоко ушла у наше животе а ми протестујемо само зато што је ушла у политику.
Томан, есеј Шина И Површина.
Сви су склони да дубоком површином објасне Босанско Прољеће као Социјални Бунт против Пиздаиматерна. Елита. Диктатора. Пљачкаша.
Та посебна уска секта, Пиздмаиматернација, као Администрација, Бирокрација, крива је за наше сиромаштво, биједу и сиротињу. Они у Парламенту редовно примају велике плате а ми на киши држимо Пленум. Пиздаиматерна.  
Требало би да се уради једно велико истраживање међу становницима, на репрезентативном узорку, о стварном стању социјалне биједе и незадовољства.
Па да једном и Биједа и Пиздаматернација знају шта је на ствари и шта је шта.
Оставићу овдје по страни манипулацију, организацију, индоктринацију, театрализацију, у Бошњачком Палежу. Сви виде да су богати искористили ватрену сиротињу за своју пламену намјеру.
Оставићу и чињеницу да Биједа и Сиротиња никада не ради то што су радили у Тузли, Сарајеву, Мостару. Не пали. Сиротиња поштује имовину.
Али бих, баш ради Сиротиње, волио да се уради поменуто истраживање. Па може и са питањем на крају. Да су сутра паљевине у Сарајеву, да ли би ишли са политром бензина.
Тада би се одвојила три друштвена сегмента. Као кајмак, сир и сирутка.
Тада би се видјело да Суиротиња живи свој паћенички живот и да јој није крива ни Дрина, ни Држава, ни Власт, ни Бог, ни Кантон. Ни Срби.
А да постоји слој неодговорних појединаца, неодговорних према себи и породици. И слој оних који су неодговорни према својим компетенцијама.
И слој оних који све то потичу кроз неолибералну филозофију вјештачког живота, кредитирање, задуживање дерегулацију и слично, како би се широки слојеви држали потчињеним и незадовољнима. А онда им подијелиш Канистере.
Примјер први. Пичка јој матерна, она Мара са петог, купила Ренаулт. Каже се Рено. Жено. Добро. Иди и ти у пизду матерну. Како ја немам Ренооо. Сутра идем код Руже да ми среди кредит.
Ренаултица ради у бутику, у великом тржном центру у коме сви бутици послују никако само Бутик Приглавака ради феноменално. Продаје приглавке особљу осталих бутика јер у ТЦ нема гријања пошто власници бутика немају пара са плате мазут.
Муж ради код приватника. Референт за људске ресурсе. Води шихтарицу у пилани и кубицира трупце.
Углавном. Дошао Кредит. Дошао Ренаулт. Пичи се у бутик, пичи се из бутика. Дјеца. Кућа. Бензин. Шминка. Гардероба. Храна. Рата Кредита. Једног дана Нема Бутика. Газдарица затворила. Роба из Турске пала на граници. Из Кине.
Ко је крив. Додик. СМЈ. И Босић. И Лагумџија. Он је друга држава, упада Старији референт за људске ресурсе. БМП. Пичка. Од чега ја да живим. Како да возим Ренаулт. Еј. Свој Ренаулт не могу да возим. Сад идем да испричам сваком живом кога знам.
Прича друга.
Дошао сам на идеју да правим гљивене чепове. Треба ми кредит, Сунце Ти Јебем. Бизнис убија. Све сам истражио. Има и земља гдје ћу да сијем гљиве. Онда иде сушара за гљиве. Па мљевење гљива па пресање. Паковање. Пласман. Француска. Италија. Тамо је индустрија вина. Лова. Црни Џип. Требе. Ево елабората. Само, знаш ли Ђуру. Ког Ђуру. Оног што зна Симу који зна Перу који зна Здравка који зна Ранка који зна Стевана који зна Драгу који зна оног Милана који зна Војина који ради у Иербеу. Само ме повежи са Ђуром.
Нашао се Ђуро. Елаборат. Банка. Кредитни одбор. Испуњени услови. Кућа под хипотеку. Пао и Црни Џип. Сад ће и гљиве. Случајно сретнем једног агронома. Не праве се гљивени чепови од гљива. Како, Кру Ти Јебем. 
Дошле рате. Дошла Хипотека. Ко је крив. Додик. Власт. И Босић, зато што хоће власт. Елита.
Шта је Томан хтио да каже са Површином.
Кад имаш масовно незадовољство од тога је горе само кад незнаш структуру и извор тог незадовољства.