2667.
УЛОГА МЕДИЈА
У ПРОИЗВОДЊИ
УМРВЉЕНОГ СТИРОПОРА
На овдашњим
просторима не постоји Јавност и Јавно Мнијење. Не постоји, чак ни дефиниција
Јавног Мнијења. Нешто су о томе писали Супек и Ђорђевић, још док је Друг Тито
ходао по земљи. С обје ноге. Неку нову лисературу не сматрам валидном
јер је то производ шестонедјељних курсева које организују странци ради
конгломератизације и опште ерозије способности и референци.
То није нека наша
особеност, нити наш проналазак. Тако је у свим земљама које су прошле
катаклизмичко искуство, које су нестабилизоване, демократски неталентоване и
неопремљене, институционално девалвиране, процедурално неизграђене и економски
уништене.
То што би се код
нас звало Јавност или Јавно Мнијење, научно не треба ни дефинисати. Довољно је
поређење са умрвљеним стиропором на
површини воде.
Како се утиче на
такво Јавно Мнијење.
Па. Феном. Дођеш с
ове стране па укључиш фен. Гранулат оде на другу страну базена. Тамо се појави
мудоња са већим феном па и он укључи. Јавно Мнијење одлети назад, настрану, испадне
из базена.
Пошто су медији
уништили новинарство, пошто су потпали под власништво Наплавина, Суњивих Група,
Тајкуна, Ајкула и Дрипаца, у шта разврставам и стране обавјештајне службе,
прикривене разним страним организацијама које помажу, донирају, дијеле, пошто
су скинули гаће под оглашивачима који су постали један од најефикаснијих
уредника, уређивача и унеређивача медија, пошто су умислили да могу да буду
равни политичарима и пошто су схватили да могу да буду генијалан транспортер
екстерне моћи према политичкој артикулацији и владајућој номенклатури, неки чак
постављају и министре, други разносе канистре, све је то екстерна моћ, Медији
су почели да уништавају Јавност и Јавно Мнијење. И у томе су далеко одмакли. Говорим
за Републику Српску као и за потпаљивији беха ентитет.
На некидан одржаном
симпозијуму Теологија у јавној сфери, којег је организовала Епархија и
Григорије, у Требињу, професор Богољуб Шијаковић је изнио тезу да Медији више
не производе информације, не производе чак ни дезинформацје, они производе
публику. Слободно преносим.
У додатку могу да
кажем да тако произведена публика има улогу сурогата за Јавност и Јавно
Мнијење.
Тако смо, поред
плаћених играча, плаћених курви, плаћених певаљки, плаћених судија, плаћених
доктора, добили и плаћену Јавност.
Јавност је постала
роба. Количина Јавности се мјери тиражем који
је данас занемарљив, некада се у, у СФРЈ, читало више страница новина
него што се по дупету употребљавало страница листића тоалет папира, данас,
углавном, серемо а не читамо, количина Јавности се мјери бројем лајкова, бројем
пријатеља и пратилаца, бројем посјета страници. И бројем пара које даш
агенцијама за рад са оглашивачима.
Таква јавност има
своју цијену али нема свој конструкт.
С њом се може све
али се на њу не можеш ослонити. Нарочито се на њу не може ослонити ДДД, Демократија
Друштво Држава.
