понедељак, 10. фебруар 2014.

2660.
КАКО ИМ ФАЛИ
СУЛТАНИЈА ХУРЕМ

Пошто Федералне Лиле нису успјели да пренесу на Републику Српску, што не значи да ће одустати, наступила је нова фаза братских односа у СПК, Сарајевском Политичком Кругу.
Исклаће се.
Бакир се мало ограђује. Олош преузео протесте. Могу пријевремени избори.
Златаган се негдје утрапио. Прије тога и он прозубио Могу избори. Оставио Никшића на Бранику Државе. Рашчупани Валтер, СТЈ.
Фахрудин се исто ограђује. Као министар нисам знао ништа. Пријевремене изборе хоће Државна Мафија.
Жбанила и Жељкудин, као два лика из Берача Гљива Лудара, маршкају Милановића.
Невјероватан Сношај.
Неко се ту, ипак, прави будала. Али сазнаће се ко кад се сазна ко је наручилац атентата на Ђинђића. Или барем Кенедија.
Можда је нешто знао онај дилер код ког је нађено дванаест килограма екстазија а којег је, у затвору, нагло забољела тиба и у болници умро сад па сад.
Филозофски гледано, два су основна легла Бошњачког Палежа.  Пројект Комшић и Пројект Укидање Републике Српске. То су два врхунска Оџина Записа која су требала ријешити све проблеме СПК. Тада би Сиротиња била задовољна а Аге на броју.
Овако, пошто ни један пројект није успио, а вријеме отишло унеповрат, компас је полудио.
Од Алијине Жртве Мира за БиХ дошло се до Жртве Федерације за Комшића.

Како се девалвирају и курбани и циљеви.