2661.

ДОМЕТИ

КАНИСТЕР

ДЕМОКРАТИЈЕ

У Босни и Херцеговини, као и у њеном веома запаљивом ентитету, Федерацији, постоји Представничка Демократија.

Добро. Знам. Не пишем уџбеник. Мало се зајебавам. Знам да постоји Протекторат, Резерват, Перверзат. Серинцко.

Али то не значи је Бакуњин жив. И да баш живи у Федерацији. У близини Амбасаде Здраве Демокрартије.

Многи аматери из Сарајевског Политичког Круга не знају ништа друго рећи осим Држава. Пуна су им уста, и џепови, Државе.

А о Држави не знају ништа. Поготову о витаминском комплексу ДДД. Држава Друштво Демократија.

Требало би да узму књиге у шаке па да их се затвори у неку читаоницу. Државну Читаоницу БиХ, СТЈ. Па да, као 47., кроз вечерњи двосеместрални курс, изуче материју.

Држава је, прије свега, Процедура, Закон и Сила. Држава није за Човјека. Држава није да се ја китим њоме. Осим тога, зна се која је кита важнија. Држава није нешто што се захтијева на изборима. Држава није Бабовина. Држава није јер сам ја Алијин Син.

Држава није Демократија.

Демократија је у Парламенту, у институцијама изабраних представника, у изборима, у слободи говора и кандидовања, у формирању актива јавности и у пропусности јавних, друштвених, политичких слојева.

Демократије нема На Улици, као што је нема ни у Држави. Држава је процедурални апарат. Демократија је слобода исказа, скупа, избора и игноранције. Али није слобода рушења и анархије.

Сутра, да запалим своју кућу, коју немам, дошао би закон и казнио би ме, можда и затворио, због изазивања опште опасности и не знам још какавих параграфа.

Дакле. Не могу да запалим ни своју један кроз један својину. Али кад сам дио руље, онда могу. То је Здрава Демократија. ЈММ.

Штагод постоји од власти у тим кантонима, изабрано је по демократским уставним начелима и формирано по унапријед прихваћеним и познатим процедурама. Можда је то најкилавији апарат власти на свијету. Али ни он се не може рушити и палити.

Као што не може нека пишуља, или неки мудоња са мегафоном, да са улице директно уђе код предсјендика неке владе и тражи измјену закона, изборе сутра и промјену устава. Не може јер то не стоји у Уставу. Ни у законима. И не може да стоји. Јер ти људи са улице нису ништа. Нису нигдје изабрани. То што су незадовољни нечим, не лелалише их и не легитимише. Све то на изборима може да се покаже.

Може и да се протествује. Данима. Мјесецима. Да се медијима износе прогласи, директни преноси да се организују. Да се сади лук на мјесту протеста. Да се прозива власт и владар и називају најгрђим именима и синтагмама.

Али ако се разбије једно стакло, Држава мора да примијени силу.

Све друго је зајебанција у троуглу ФЗБ&Амб.