КАКАВ ЈЕ РЕКЕТ

ОНАЈ НАДАЛ

Љепота божија стоји крај њега и исијава нуклеарну красивост која се не распада ни за 8.450.000.000 година, колико земља неће ни постојати, а он брише уво. Јебем га у уво.

Жена је изнад свега. Изнад милион долара, грен слема, шљаке, траве, форхенда.

Жена се не понижава никада и нигдје.

Она стоји, каква никад више неће стајати а он сједи ко кила соли, ко каца киселог купуса послије Ђурђевдана. 

Она га гледа ко Орка оне туљанчиће а он  се покрио пешкиром за сумо рвача. Каквим пешкиром, покрио се шатором.

Ово није сумрак мушког рода. Ово је помор човјековог осјећаја за љепоту.

Није нас у историји, од аминокиселина наовамо, одржала ни пјесма, ни пара, ни револуција, ни слобода. 

Свега тога није било колико је требало. 

Одржала нас је љубав и осјећај према љепоти.

Јебо ти свој рекет.

Дабогда ти отпо.