2700.
ПОЈАШЊЕЊЕ
ЗА КРУ И
КОЛАЧЕ
Звала ме Савјетница
ЗНБ.
Не знам да ли ће
људи схватити оно о колачима.
Знам да неће
схватити. Нису схватили ни кад је, у неко старо доба, први пут изречено. Ни никад
послије тога.
Читава људска
историја је историја о томе како колачи јебу људе.
А људи уживају УПМ.
Нећу да идем у
Украјину. А и те плетенице нису нешто Ин.
Овдје ћу да
објасним Колаче.
Када је дошла на
ред Југославија, људи у Југославији, као и људи свуда, у Либији, у Ираку, у
Сирији... нису размишљали својом главом. Речено им је да не могу више да живе у
тој тамници народа, у тој српској тортури, у тој комунистичкој диктатури, па ће,
кад дође слобода и држава, доћи и демократија и мед ће падати директно из Нашег
Слободног Неба и у Наше Слободне Ријеке Млијека. Ко не воли мед, имаће ријеке
гемиштеца, враг му јебал матер, или ријеке ратлука и бозе, ба.
У то вријеме, да
подјсетим неке гробине, младима се то не може објаснити, Југославија и
Југословени су били цареви за оне патенике из Варшавског Пакта. За једну Чрвену
појебеш пола женске чељади која се тог дана појави у граду. За једну Врбасову
кобасицу у Румунији добијеш ријеку, пут и пруга на кориштење мјесец дана, са могућношћу
бесплатног кориштења још мјесец. И испраћај до границе. У Мађарску кад одеш,
они окрену Дунав према Бечу. Не зато што не воле партнере из Аустроугарске
монархије него зато што воле тебе.
А онда се све
промијенило. Скупиш коју кинту па одеш, сиротињским аутобусом, у Мађарску да
купиш два колута сира. И патроне за сифон соду.
Дакле. Дошла је та
Слобода, Држава, Демократија. Свима. Дошли и Странци. Моје саучешће. Некоме дошао
и Нато. Нећете никад скинути Црнину. Дошла је и Приватизација. Сами сте
тражили. Кад сте чачнули мечку видјели сте да има муда.
Онда сте повикали
Нема Крува. А са околних брда, јека је одговорила Једите Колаче, ПДВМ. Пизда Демократска
Вам Матерна.
Како сад, тако и
данас,
Исто и у Украјини.
Јулија Плетерка јебе народ на митингу. Немојте ићи са трга, ви сте чудо
урадили. Колачи ће доћи сами. Не ваља живјети под руском капом. Треба нам
слобода, демократија и колачи. Кличко је обавио своје.
Али јебеш Јулију.
Овдје, код нас,
долазе Јебена Времена и Тешки Колачи.
Требаће нам четвере
уши и осмере очи. А не четири ноге, као досад.
Само се, нешто,
бојим, да ми повећавамо број ногу, са нагласком на задње, а смањујемо број
очију и ушију.
