2419.
НИЈЕ УМРЛА
ДОЛОРЕС,
НЕСТАЛА ЈЕ
ЊЕНА ИЛУЗИЈА
 

Младо Лијепо Женско прерано је отишло из свијета.

Долорес Ламбаша, глумица. Кажу глумила у неким телевизијским серијама, у позоришту. Не знам. Знам да је била ситна, мала, љепушкаста. И била у медијима. Што је данас сметљиштавно. Није неки досег.

Видим, међутим. На порталима, тим савременим јавним нужницима и пишаоницама, које је предвидио шански редитељ Луис Буњуел, сценом када сви, за столом, сједе на шољама и серу, без А, а када треба да једу, закључају се у нише, на вратима пише Клосед, и брзо, са срамом, једу два три залогаја, баш како нормални серу, у два у три комада, поплава је неукусних, неуљудних, непримјерених, реакција.

То су они коментари који имају Ник Нејм. Ники Нејм.

У Хрватској се нешто јавности усталасало, нешто аналитичара подигло обрве, нешто психолога анализирало цијелу ствар.

Ништа од тога, што је речено, није битно. Ми смо такви. Одувијек. Само смо сада добили дизне, испувке, испљувке, вентиле, полигоне. Да то покажемо. Никада нисмо били добри људи. Ако је некад то тако изгледлао, то је због тоталитаризма, конформизма, интересизма.

Мала Долорес је, пак, направила неке грешке у животу. Успјела је. Из Нашег Малог Миста. Што Шибеник јесте. То се не опрашта. Али. Имала је и Франу Ласића, за вријеме комунизма, симбола отмјене арисократије, неку врсту Самоуправног Великог Гетсбија. То данашње бабе, које су биле заљубљене у Франу, не опраштају. А оне су одгојиле Никнејмове. Јеботе. Потом, имала је неког старкељу који је био са Еном Иконом а која је са њим погинула. Шта ће са старкељом. Кад ми имамо Морал.

И тако, десном траком, до смрти.

Мала Слатка Долорес је, у ствари живјела своју илузију. Као и свака провинцијална глумица.

Зато је тако брзо и лако нестала.