2407.
ДВА МИНИСТРА НИСУ
УСПЈЕЛА ПОБИЈЕДИТИ
БЕРНАРДИЋА У ЗАГРЕБУ.
НЕ ПОСТАВЉАЈТЕ КРЕТЕНЕ
ЗА МИНИСТРЕ.
 

Мада има још наука у томе случају.

Не знам колико остало булканско пучанство прати случај загребачке социјалдемократске организације. Ја га пратим због тога што је то жива лабораторија страначких процеса, технологија, лидер-дилер односа и погрешне употребе, односно ангажмана, предсједника и средишњице.

Загребачка социјалдемократска ћелија има седам тисућа чланова. То је изузетно мало, у односу на Есенесде, који у малој, у односу на Загреб, Бањалуци има 20.000 чланова. А укупно скоро 170.000. Ну. То је ствар политичког поднебља. Изгледа да овдје сви хоће да буду играчи а тамо сви хоће да буду селектори.

За викенд су у Есдепеу били организациони избори и тај млади партијац Бернардић имао је два противкандидата, оба министра у Влади Еуропске Хрватске, која му је гурнуо Милановић. Милановић је премијер и предсједник странке. Бернардић је побиједио у првом кругу а изашло је скоро 65%, чини ми се, чланова. Морам рећи да је то добро организована странка. Организациони избори су знак добре страначке демократије. Јер се она, на већим висинама тешко практикује.

Повијест која је позадина овог Милановићевог гурања два противкандидата млађаном Бернардићу, вуче се још од сукоба са Бандићем и његовог одласка из Есдепеа. Партија није хтјела њега за предсједника републике. Већ Јосиповића. Ја сам био за Бандића. Јебига. Уш на уш, губитник на губитника.

Још треба поменути да је Милановић имао још једно думагијање. На локалним изборима. Бандић је помео тог неког Остојића. Јер Партија није дала да то буде Бернардић. Мада ни он не би имао шансу. Али, пошто су порази дио касније изборне побједе, за оне који нису будале, пораз би био кориснији Бернардићу него Остојићу. Али. Баш кад сам хтио да то објасним Мулановићу, претплатник је постао недоступан.

Есдепе Хрватске није лидерска странка.

Па је нејасно зашто се Милановић понаша као лидер.

Нарочито није јасно лидерисање у Загребу, који је и за вријеме Туђмана био социјалдемократска утврда. Зашто слабити тврђу изнутра кад индијанци около пробацују стријеле кроз димне сигнале, чекајући знак за напад.

Милановић је начинио седам уобичајених грешака.

·         Грешка је мислити да предсједник странке, кад постане премијер постане и лидерчина

·         Грешка је гурати прст у око великој градској организацији. То убија организациону вољу малим организацијама, којих је много. Кад га вади на Загреб, шта ће тек радити нама.

·         Грешка је газити страначку демократију, у овом случају изборну, јер се до ње тешко долази а кад је се једном погази више не ниче.

·         Грешка је за министре именовати оне који не могу да побиједе у својој средини. У такозваним унутарстраначким изборима. Мада су то организациони избори. Ако организација не зна да су то њихови министри онда Од извора два путића.

·         Грешка је поштопото уништавати младог способног партијаша. Осим ако не имитира лопове и није повезан са локалним тајкунима. Умријеће и лидер странке. Како је умрла Јованка. А лидер и странка су одговорни за сљедеће генерације. Пошто је Есдепе национално богатство Хрватске.

·         Грешка је своје понашање на мјесту премијера, или на некој другој инокосној супрафункцији, преносити у страначку организацију. Не можеш на исти начин пендречити Вивијен Рединг и Бернардића. Мада је Бернардић примамљивији. Просто као унуче од Вивијен.

·         Чак и кад те приме у Европску Унију, чак и кад се бориш за Ћирилицу, чак и кад мораш распродати цесте које је у зноју градио Санадер, чак и кад је држава пред банкротом, чак и кад ногометна момчад не може на Мундијал, треба ти Организација.