петак, 23. август 2013.

2292.
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
БОСНЕ
КАО СМРТ ЂЕКНЕ
 

Осебујни, и физички и реченички, хрваћански колумнист, Денис Куљиш, најавио је Централизацију Босне. Само мало одгођену, у односу на потписивање споразума Србије и Косова. Како о чему. Па, ваљда о признавању Србије.
У Независним Невинама. А гдје би.
Одустајем да се бавим нелогичним сљедственостима које образлаже Куљиш. Меркелино гажење Санадера, Милановићево нервирање Меркелице, Вучићев свакодневни еглен са њеним савјетником, избори у Србији, преузимање водеће улоге на Балкану, најезда Сименса, фолксаута, Дојчетелекома, Ертеела... и Централизација Босне.
Занима ме Централизација Босне. Коју Куљиш најављује кобожепомози.
Најприје. Ствари на Балкану ни изблиза, кад кажем Изблиза, мислим на цијели један вијек, најмање, нису ријешене. То што из Агремерских Шрицерпанорамиона, окренутих Истоку, тако изгледа, више је подсвјесна жеља меке пургерске гузе да јој и подгузје остане меко, него што је историјски и реално утемељено. Додуше, у будућим одвратним балканским анаграмима, преметаљкама, не, Хрватска ће бити знатно заштићена. Што не значи лагодност.
На Централизацији Босне пропушили су Кулин и Твртко. Па се думагијало током цијеле историје. Османлије су овдје пушиле. Мађари су овдје пушили, пушио Ватикан, пушио Беч.
Највећи степен Централизације наступио је за вријеме Концерна БХН. Који није њемачки. Бранко Хамдија Никола.
Али и то је кратко трајало, краће него коса из Варцсарвакуфа. Одакле је и Завнобих.
Балкан је једна од највећих цивилизацијских Дробилица Историје.
Све што се дохватило Балкана, временом је здробљено.
У тој Дробилици завршиће и Босна.
А протагонисти њене Ценрализације, њени патриотски синови, разићиће се по географији као још једна изманипулисана и наивноразочарана скупина толиких историјских измаглица.
Нисам тако временски одређен као Куљиш. Неће то бити за мог живота.