2280.
ПРАЗНОЈ ГУЗИЦИ
НЕ ТРЕБАЈУ ГАЋЕ.
УВИЈЕК ПРВО БУДАЛЕ
НАЈАВЉУЈУ РАТ.
 

Тек кад је мојој бригади чувених Бијелих Орлова, сви били сиједи, само ја био омладинац, током Драгог Грађанског Рата,  стигла наредба да штедимо муницију, Срби, иначе, ратују као на свадби, испуцај све за прву полуоку, схватио сам шта ми је Томан Филозоф говорио док сам био мали. Пуно ми је и требало, СТЈ.

Сјећајући се, послије, ДГР, закључио сам да нико паметан, образован и инетелектуалан, није говорио да ће бити рата. Само будале. Као сада Комшић.

Временом се та плејада Ћоркана намножила и више се није имало куд. Рат је морао да почне. Одем и ја по позив.

Отада не гледам шта кажу паметни. Само шта кажу будале.

Како, дакле, стојимо са тим Другим Комшићевим Ратом.

Срби су склони да се не чешу ни кад их засврби.

Какав рат. Ником није до рата. Странци то неће дозволити.

Нешто ми познато.

За почетак, знајући да нема више ЈНА, из које смо тронационално музли оружје, док није почело стизати шверцовано Хрватима и Муслиманима, и, у Србији купљено Србима, важно је да знамо шта имамо  од оружја и муниције у Републици Српској. У склопу Српског Пука. А у саставу Оружаних Снага БиХ.

Према изворима који нису остављали избора, добио сам дојам да у Републици Српској стање у војним складиштима стоји Ништа Нисачим. Локације као што су Крчмарице, Луке, Дервента, Мањача, запосједнуте су непријатељски настројеним распоредом. У једном складишту је муниција а у другом оружје. Имамо граната 122 а минобацаче 120 милиметра. Има пушака сва сила али нема муниције за њих. Или има муниције са Нато стандардима. Муниција и оружје се премијешта, и краде, да сам Еуфор више не зна шта је гдје и колико чега има. Па су почели да раде инспекције. Што је срамота за поштене Оружане Снаге БиХ.

Српска компонента би траба да објави, транспарентно, у складу са најбољом европском праксом, како заиста стојимо са тим складиштима и ресурсима. И то не само у Републици Српској, него у цијелој БиХ.

Пошто немамо страних непријатеља, Босић каже да нам не пријети опасност извана, треба да видимо шта може да помогне унутрашњем непријатељу а шта нама.

Немој послије да буде Бјежте ноге да вас не усерем. А Косово заузето. И Слобо црко.