2286.
СВЕ МАЊИ
ВРШАЈ БиХ
 

Не само ексцесуално понашање једног Недокомшчета, коме политичка памет и даље атрофира у шињелу патриота са Игмана, и који помиње оружје, у ствари жртвује мир, у случају да Република Српска оде из БиХ, јер таквих је испада имао и Бакир Изетбеговић, па и други припадници Сарајевског Политичког Круга, већ и ниво Коцептивности бошњачких политичара, у погледу уређења и могућег политичког и административног простора којег се означава Босном и Херцеговином, говори да је конопац на вршају званом БиХ све  краћи краћи.

Ускоро коњ више неће моћи да гази укруг.

Ниво Концептивности у погледу државног уређења, реалисања Дејтонске концепције и федерализације или конфедерализације земље веома је низак код СПК. Муслимани, кад кажем муслимани, не мислим на народ, људе, вјернике, атеисте, Бошњаке, мислим на вјерско и политичко вођство, што укључује и интелектуалце, медије и ствараоце, које би најбоље било означавати са Муисламани, јер се у свим концепцијама предност даје Исламу, испред Демократије, Државе, Европеизације, Просперитета и Опстанка, немају државне традиције, немају интереса за етатизам, не виде у тим европским концепцијама никакав оквир за остварење својих циљева па, стога, имају веома мало политичара и интелектуалаца који говоре и промишљају о тим темама, или их, пак, претачу у носаче звука политичке артикулације.

Од садашњег спектраријума, нико нема ни једну валидну концепцију. Комшић. Лагумџија. Тихић. Изетбеговић. Радончић. Њихова дјелатност на том концептивном пољу је искључиво опредијељена деструкцијом и темпорализацијом, протоком времена. Дабоме, тај ниво варира од имена до имена али мандатни просјек око тих репера необорив је.

Ако укључимо раније актере, Алију, или Силајџића, нећемо доћи до квалитетнијих сазнања.

Врхунац Концептивности у погледу БиХ, код Муисламана, Сарајевског Политичког Круга, јесте Унитаризација БиХ. Укидање нација, укидање ентитета, укидање кантона.

Мада и њени заговорници знају најмање двије ставри о њој. Унитаризација је неоставрива концепција и у овдашњим и у европским условима. И, она није у интересу муслимана, бошњачког народа.

У практичном смислу, врхунац Концептивности на тему Државе, Уређења и Будућности БиХ, поставила је такозвана Међународна Заједница. С помоћу неколико нелегалних, неуставних и недејтонских алатки. Бонска Овлаштења. Реформа Војске, Реформа Полиције, Бутмир, Април.

То нису, априори, биле унитаристичке алатке али су их Муисламани настојали претворити у унитаристичке или барем у централистичке.

Јучер је Тихић изашао са отпацима Априла. Како би дао свој допринос рјешењу непостојећег и вјештачког проблема Сејдић Финци. Та небулозна идеја о једном предсједнику БиХ и четири главне функције у БиХ, од којих би три припадале уставним нацијама а једна Осталима, данас звучи као балегиште у односу на вршај о коме сам говорио на почетку.

Данас предлагати једног предсједника БиХ може бити само знак да се СПК и Муисламани на челу те политичке артикулације, врте у кругу. Тихић, који се издаје за највећег политичког мислиоца, озбиљног лидера, досљедног еродера Републике Српске и насљедника Силајџића у ставу да је Држава најважнија, нема капацитивности да креира, заступа и испреговара ни најјевтинију политичку идеју. О неозбиљним лидерима, Комшићу, Лагумџији и Изетбеговићу, нема се шта рећи. Радончић се не изјашњава али нема позадинску гласачку снагу. И вјероватно је неће никад значајније ни повећати.

Изгледа да је та концептивна неплодност начин опстанка бошњачке политике. Једна перманентна илузија сервирана странцима и муслиманској сиротињи. Или је евидентан знак подсвјесне жеље да се овдје оствари један ублажени анархистични концепт либизације или сиризације простора БиХ у коме би царевала осавремењена отоманска технологија ДОЈ. Дукати. Отрови. Јатагани.

Лидер Концептивности у погледу БиХ јесте Република Српска. Без обзира што се дијелови или тај цијели концепт, којег се намјерно не разумије и којег се намјерно партикуларише, како би га се обезвриједило и свело на ниво дневне политичке мјешалице и њених отпадака, проглашавају унапријед Сецесијом, Отцјепљењем, Распадом, Република Српска је у протекла два мандата изградила и заокружила концепт Републике Срспке у БиХ и саме БиХ. Остали су, изузев ХДЗ БиХ, у неколико етапа те трке, остали глуви и по страни.

То, у Републици Српској, доводи до резигнације у погледу опстанка БиХ. До губитка реализаторских потенцијала концепција опстанка, федеративних или конфедеративних. И до размишљања о Крају БиХ. То животињски, инстинктивни, талент Комшића јасно осјећа и стога реагује нервозно. Остали се уздају у Међународну Заједницу и Фактор Вријеме. Неки у Турску. Али Деценија Прољећа, која је пред нама, односно пред исламским свијетом сјевера Африке, око Турске, што је нераскидиво везано за Америку, потиснуће те наде и чекања у потпуно пети план.

Једног дана ће се Муисламани пробудити На Кипру.

Јер нема наде ни реалитета да се код СПК, бошњачке политичке артикулације уопште, код Муисламана, појави равноправан, дејтонски, демократски концепт будуће БиХ, БиХ као продужетка дејтонске.

Од хрватске политичке артикулације такође се не може очекивати узлет. Изгледа да је врхунац био Столни Град и Поскоков захтјев за Трећи ентитет.

Остао је само мирни разлаз и Самосталност Српске. Пошто ће Комшић на изборима сљедеће године пријећи праг, али на ону страну, и неће моћи да мобилише ни једну сатнију.