1970.
DJEVOJKA
OD 20%
 

Ivanić, stara ekonomska mušterija. Dobro mu ikakav honorar daju na Ekonomskom fakultetu.

Jer, ono što je ispričao kod Crnokose Karleuše, o ekonomiji, Ni pas s maslom.

Da sam juče lipsao ne bih saznao ogromnu ekonomsku istinu koju mi nisu mogli usaditi ni Adam Smit, ni Karl Marks. Svijet i Evropa sa svojom finansijskom i ekonomskom krizom, utiču na tebe u onom procentu u kome tvoj izvoz učestvuje u Bidipiju. U slučaju Republike Srpske, kaže Ivanić, to je Samo 20%. Svu propast preko petine, do cjeline, proizvela je Vlast, Režim i Dodik.

Kako ne utiče na Kinu, MMJ i izvoz.

Tako površna ekonomska aparatura, ograničena, dakle, nije dovoljna da obmane javnost a sa glavnim ciljem da se aktuelna vlast okrivi za opštu propast koja je Republiku Srpsku uništila u dužničkom ropstvu, nezaposlenosti i strmoglavu budžetskih prihoda. Jer, u Hrvatskoj je nezaposleno sam 23 radnika, a Hrvatska i Srbija su, zajedno, dužne 64 kune i 20 dinara. Dok su budžetski prihodi u Republici Srpskoj manji od prihoda ŠG Lopare Donje.

Ako je sve tako, pa ja se, onda, ni mrtav ne bih bavio politikom. Da me slučajno negdje ne izaberu i da moradnem da budem još i predsjendik vlade. Gluho bilo. Mislim, Ivanić.

Nu. Da ga i pohvalim. Kad je trebao reći šta bi on uradio, ukinuo bi poreze na dobit. To bi Dobitnici, logiciram ja, kao tržišni nobelovac, odmah iskoristili da otvore nova radna mjesta, a nova radna mjesta bi povećala potrošnju, potrošnja bi učinila da uopšte ima love u opticaju pa nam ne bi trebale strane investicije, neki Arslanov u Ugljeviku, nego bi imali svoje investicije u proizvodnju svega i svačega, što bi dovelo do viška roba na našem malom tržištu pa bi povećali izvoz. O, ne izvoz, STJ, uništiće nas kriza koja će doći preko izvoza.

Ivanić očito živi u onom vicu u kome govornik sve svoje slušaoce smatra budalama. Pa još ih, na početku, važno i gromoglasno, pita Da li je moguće, drugovi, da smo svi mi budale.