понедељак, 04. фебруар 2013.

1959.
TUTA BUGARIN

Austrougari, bečki carevi, prevrću se u grobovima. Oni su formirali Fabriku duvana u Banjaluci da bi nezadovoljnom srpskom življu oko Banjaluke omogućili da sadi duvan, prodaje ga i tako živi i preživi i, koliko, toliko, izjednači se sa ćaršijskim svijetom.
Bilo bi uljudno pitati austrougarske careve da li možemo da prodamo Fabriku duvana Bugarima. Ali da im ne dozvolimo da komentarišu u stilu Na šta ste spali, da budete zona Bugarskog Biznisa, STJ.
Pušiona sa Fabrikom Duvana klasična je tragedija privatizacije na Balkanu. Posve je neozbiljno prodati jednu takvu fabriku u centru Banjaluke, dripcima koji se sada po krugu grudvaju i bezbrižno rumene dok im Predsjednik Vlade traži kupca i sveti vodicu sindikatima. Valjda je bilo logično Fabriku Duvana prodati onima koji znaju da proizvode i prodaju cigarete.
Kao što bi sada bilo logično da se Vlada ne bavi privatnim preduzećima. Radnici, ako imaju problema sa gazdom, mogu da krenu ponovo ispočetka. Okupiraju fabriku, svrgnu eksploatatore i uvedu radničku samoupravu. Možda se odnekud pojavi i drug Tito.
A ako Vlada želi nešto da učini, za očuvanje radnih mjesta i njihovo eventualno proširenje, treba da kupi Fabriku duvana, imenuje upravu koja će dobiti zadatak koji mora da postigne. Kao što radi svaka Država.
Ovako, ne zna se da li je Vlada dripčeva, bugarska ili radnička.