DA LI JE KONUZIN
BAŠ KONFUZIN
Vidim, digla se Cela Serbija, ona dananistička, europejska, uglađena, sa leptir mašnicama i na vrat i na dupe, ona koja okuplja tači-men fanove, u Danasu, sandžačkom listu koji izlazi i zalazi u Beogradu, veličaju pobedu Tačija, kako smo se, jebote, doveli u tu situaciju, a oni za nju i njega navijaju svakim slovcem, ona Serbija koja ne zna kud bi ali zna da sve oko sebe namaže, zamaže i ulita blatom i balegom, sve što je serbsko i nacionalno, ona prosperitetna, mondijalna, koja teče uz Moravu, Tiju Reku, Ne udaj se Serbijo, još si dete mlado, na vest da je Konuzin, ambasador Rusije u Srbiji, na nekom nevladinom skupu, mada ne znam šta je vladino u Srbiji kad malo čim vlada, jer Palma venčava i udava, Dinkić okuplja regione, Vojvođani Odrođani a Đilas Za Beograd, i mnogo više i mnogo dalje, peva, dreknuo Ovde, bre, Njet Serbčiki i napustio skup koji je zborio o Severu Kosova i Jugu Tuge pa tako pokazao i demonstrisao neuglađenost, ponižavanje zemlje domaćina, a nije mu to prvi ispad, držao, bre, govore u Surdulici, zvao Cecu na prijem a ona suđenica i osuđenica, on, koji je bio ambasador u Parizu, i u UN, ovdje došao da čita lekcije, pa Gordana Logar ne mož, bre, da spije, neprimereno za jednog stranca, makar i za ambasadora da šalje poruke kako je Demokratska satranka podeljena, kako je samo Jeremić Srbin a ostali idu ulevo pa ne mogu da pobede, i ne treba da pobede, oni iz DS, a tako su kooperativni, pečatativni i kosovonepriznativni.
Namerno sam to ujednorečeničio. Da glava zaboli. Takvo je stanje i u Serbiji. Sad je kriv Konuzin. Jedan Konuzin a cela Srbija Konfuzin. Rusija, preko svog ambasadora, koji ima dodatak za opasne zemlje, nastupa sa pozicije Sile. Kao da je Rusija otela Kosovo. Niste znali, bre. Sećam se kad je ruski kontigent iz Ove Bosne, ma, One Bosne, jurio na gusjenicama da stigne na Kosovo ravno pre drugih a naročito mračnih kolonizatora otimača. Šta je tad radila Srbija. Što nije čitala ruske znakove. Mogla je da se malo bolje spremi za novog Murata. Ili da nađe časnije rešenje i izlaz. Konuzin je sada Skandal Majstor, kaže Danassandžak. Jeremić otišao udesno pa svet ne želi da sa njim sarađuje. Svet, bre, voli samo levičare. STJL. Sunce ti jebem levo.
Srbija je primer zemlje koja akceleratorski brzo gubi prijatelje. Zaboravljajući da ta vrsta prijateljstva počiva na nekom interesu. Nešto daš, nešto dobiješ. Zašto se u Srbiju ubrzano razvijaju oni koji misle da je prijateljstvo samo kad daš. Skineš gaće, sve sa svitnjak i pokažeš im veliko belo na mesečini. Šta pokažeš, proslediš.
Normalno je da prijatelji budu većinski u NIS-u. I Soroš je većinski u uglju na Kosovu. Soroš Ugljanin Prijatelj.
Sreća da je Konuzin dreknuo na tom nevladinom skupu. Inače bi Cela Srbija, sve u horu papagajisala: Srbija nikad, ali nikad, neće priznati pečat. Neće priznati pertle na cipelama šiptarskih carinika. O čičkovi bi mogli da besedimo. Samo kooperativno, bre.
Uništiše i balvan revoluciju. Od nekadašanje svejugoslovenske srpske tehnologije, sveli je u dve, tri opštinice u vukojebstvu.
Smislite nešto za tih osamdesethiljada nesretnika. Dovedite ih u Srbiju. Ionako posle Niš nema koj da kosi ni vodu da nosi. Ni voćke da bere. I očuvajte prijatelje, makar one koji dolaze sami. Sve je manje prijatelja koji čuju pozive i imaju vremena da se prijatelje. Shvatite da je ulazak u EU možda ulazak u FK. Finansijsku krizu. Ima neka sintagma Nacionalni interes. Mnogo jače nacije o tome pričaju da izludiš. A u Srbiji Pečat.
Jebo gi pečat. Kad ovdje Serbčiki Njet.
Vidim, digla se Cela Serbija, ona dananistička, europejska, uglađena, sa leptir mašnicama i na vrat i na dupe, ona koja okuplja tači-men fanove, u Danasu, sandžačkom listu koji izlazi i zalazi u Beogradu, veličaju pobedu Tačija, kako smo se, jebote, doveli u tu situaciju, a oni za nju i njega navijaju svakim slovcem, ona Serbija koja ne zna kud bi ali zna da sve oko sebe namaže, zamaže i ulita blatom i balegom, sve što je serbsko i nacionalno, ona prosperitetna, mondijalna, koja teče uz Moravu, Tiju Reku, Ne udaj se Serbijo, još si dete mlado, na vest da je Konuzin, ambasador Rusije u Srbiji, na nekom nevladinom skupu, mada ne znam šta je vladino u Srbiji kad malo čim vlada, jer Palma venčava i udava, Dinkić okuplja regione, Vojvođani Odrođani a Đilas Za Beograd, i mnogo više i mnogo dalje, peva, dreknuo Ovde, bre, Njet Serbčiki i napustio skup koji je zborio o Severu Kosova i Jugu Tuge pa tako pokazao i demonstrisao neuglađenost, ponižavanje zemlje domaćina, a nije mu to prvi ispad, držao, bre, govore u Surdulici, zvao Cecu na prijem a ona suđenica i osuđenica, on, koji je bio ambasador u Parizu, i u UN, ovdje došao da čita lekcije, pa Gordana Logar ne mož, bre, da spije, neprimereno za jednog stranca, makar i za ambasadora da šalje poruke kako je Demokratska satranka podeljena, kako je samo Jeremić Srbin a ostali idu ulevo pa ne mogu da pobede, i ne treba da pobede, oni iz DS, a tako su kooperativni, pečatativni i kosovonepriznativni.
Namerno sam to ujednorečeničio. Da glava zaboli. Takvo je stanje i u Serbiji. Sad je kriv Konuzin. Jedan Konuzin a cela Srbija Konfuzin. Rusija, preko svog ambasadora, koji ima dodatak za opasne zemlje, nastupa sa pozicije Sile. Kao da je Rusija otela Kosovo. Niste znali, bre. Sećam se kad je ruski kontigent iz Ove Bosne, ma, One Bosne, jurio na gusjenicama da stigne na Kosovo ravno pre drugih a naročito mračnih kolonizatora otimača. Šta je tad radila Srbija. Što nije čitala ruske znakove. Mogla je da se malo bolje spremi za novog Murata. Ili da nađe časnije rešenje i izlaz. Konuzin je sada Skandal Majstor, kaže Danassandžak. Jeremić otišao udesno pa svet ne želi da sa njim sarađuje. Svet, bre, voli samo levičare. STJL. Sunce ti jebem levo.
Srbija je primer zemlje koja akceleratorski brzo gubi prijatelje. Zaboravljajući da ta vrsta prijateljstva počiva na nekom interesu. Nešto daš, nešto dobiješ. Zašto se u Srbiju ubrzano razvijaju oni koji misle da je prijateljstvo samo kad daš. Skineš gaće, sve sa svitnjak i pokažeš im veliko belo na mesečini. Šta pokažeš, proslediš.
Normalno je da prijatelji budu većinski u NIS-u. I Soroš je većinski u uglju na Kosovu. Soroš Ugljanin Prijatelj.
Sreća da je Konuzin dreknuo na tom nevladinom skupu. Inače bi Cela Srbija, sve u horu papagajisala: Srbija nikad, ali nikad, neće priznati pečat. Neće priznati pertle na cipelama šiptarskih carinika. O čičkovi bi mogli da besedimo. Samo kooperativno, bre.
Uništiše i balvan revoluciju. Od nekadašanje svejugoslovenske srpske tehnologije, sveli je u dve, tri opštinice u vukojebstvu.
Smislite nešto za tih osamdesethiljada nesretnika. Dovedite ih u Srbiju. Ionako posle Niš nema koj da kosi ni vodu da nosi. Ni voćke da bere. I očuvajte prijatelje, makar one koji dolaze sami. Sve je manje prijatelja koji čuju pozive i imaju vremena da se prijatelje. Shvatite da je ulazak u EU možda ulazak u FK. Finansijsku krizu. Ima neka sintagma Nacionalni interes. Mnogo jače nacije o tome pričaju da izludiš. A u Srbiji Pečat.
Jebo gi pečat. Kad ovdje Serbčiki Njet.
