TURCI STIGLI
DO KARAĐORĐEVA
Nebojša Radmanović sutra ide u Karađorđevo. Nije mu lako. Odavle vodi dvojicu. Tamo ga čekaju dvojica.
Pravo da kažem, ne znam šta će svi oni tamo, u tom Karađorđevu. Izetbegović II izjavljuje da su Srbi, Hrvati i Bošnjaci najpeči jedni drugima. Onda šta imaju s tim Srbijanci i Turci. Sulejman Komšić II, mislim: drugi mandat, izjavljuje da će svašta reći, nezgodna pitanja pokrenuti. Onda, ne vidim ni šta će on tamo sa tako konstruktivnim stavom. Inače, Komšić II je konstruktivan u 15PLM.
Za Turke znam. Gledajući kako Američani imaju preča posla sa nebeskom demokratijom i kako EU nema nikakvu ideju pa godinama pušta da Pak, Kacin i poneki Ešdaun, mrsimude o BiH, Turska je vidjela šansu da uleti u zijan.
Poslije Bitke kod Kosova trebalo im je ihaha da stignu do Smedereva. Poslije Bitke na Miljacki trebalo im je samo dvadeset godina da stignu do Karađorđeva. Svaka sličnost nema veze.
Nerazumljivo je, međutim, kako se Srbija upetljala u sve to. Da li je zalutala među silnim stubovima spoljne politike koje je sama obilježila.
Realno, uloga Srbije u BiH je ispunjena, trasirana. Specijalne dejtonske veze treba da se praktikuju i da se u njima ekonomiji daje sve širi kolosijek. Srbija odavno poštuje suverenitet i integritet Naseobine. Još otkako je Milošević uvodio sankcije na Drini. Izdresirali ga, JOM. Oni njemu, on nama.
Srbija, sa Turskom, nema nikakva posla u BiH. Njen najpreči posao je sa Hrvatskom. Da ne pominjem posao sa Kosovom. Misliće da se šalim. Jer taj posao, sa Hrvatskom, obavlja i najbolji posao sa BiH.
Jest da onaj Mijović u Avazu, optužuje Srbe i Hrvate u BiH da stalno rade protiv Bošnjaka. Otkako su Bošnjaci postali. A prije toga protiv Muslimana. Radili su prije dvadeset godina. A prije toga Mijović ne želi ni da pominje. Otkako su Turci otišli iz Balkana neko stalno radi protiv Bošnjaka. A Kardinal Puljić, veli Mijović, pravda se za hrišćansku saradnju ponašanjem Bošnjaka. A dobro je, veli, poznato ko se u BiH stalno ponaša. Srbi i Hrvati.
Upravo zbog tih Karamehmedmijovića, potrebna je saradnja Srbije i Hrvatske. Članstvo Hrvatske u EU dođe kao ekstraprofit.
Praznina Karađorđeva vidljiva je i po izjavi Gula agenciji Trna. Kaže da su Srbija i BiH razmijenili ambasadore i da je prošle godine u Istambulu potpisana Deklaracija kojom se garantuje teritorijalni integritet. Garantovao je tada Silajdžić. A poznato je da ono što Silajdžić garantuje traje u PM.
Srbija je garantovala teritorijal u Dejtonu. Uloga Turske u toj deklaraciji je kao Mare u seksu nad govedarima. A ambasadori. Srbija je sa mnogo udaljenijim zemljama razmijenila ambasadore. Bez Turske. Pa može i otle dotle.
Stoga i od sutrašnjeg Karađosamita ne treba očekivati ništa. Osim, recimo, deklaracije da je Sarajevo u BiH. Još uvijek.
DO KARAĐORĐEVA
Nebojša Radmanović sutra ide u Karađorđevo. Nije mu lako. Odavle vodi dvojicu. Tamo ga čekaju dvojica.
Pravo da kažem, ne znam šta će svi oni tamo, u tom Karađorđevu. Izetbegović II izjavljuje da su Srbi, Hrvati i Bošnjaci najpeči jedni drugima. Onda šta imaju s tim Srbijanci i Turci. Sulejman Komšić II, mislim: drugi mandat, izjavljuje da će svašta reći, nezgodna pitanja pokrenuti. Onda, ne vidim ni šta će on tamo sa tako konstruktivnim stavom. Inače, Komšić II je konstruktivan u 15PLM.
Za Turke znam. Gledajući kako Američani imaju preča posla sa nebeskom demokratijom i kako EU nema nikakvu ideju pa godinama pušta da Pak, Kacin i poneki Ešdaun, mrsimude o BiH, Turska je vidjela šansu da uleti u zijan.
Poslije Bitke kod Kosova trebalo im je ihaha da stignu do Smedereva. Poslije Bitke na Miljacki trebalo im je samo dvadeset godina da stignu do Karađorđeva. Svaka sličnost nema veze.
Nerazumljivo je, međutim, kako se Srbija upetljala u sve to. Da li je zalutala među silnim stubovima spoljne politike koje je sama obilježila.
Realno, uloga Srbije u BiH je ispunjena, trasirana. Specijalne dejtonske veze treba da se praktikuju i da se u njima ekonomiji daje sve širi kolosijek. Srbija odavno poštuje suverenitet i integritet Naseobine. Još otkako je Milošević uvodio sankcije na Drini. Izdresirali ga, JOM. Oni njemu, on nama.
Srbija, sa Turskom, nema nikakva posla u BiH. Njen najpreči posao je sa Hrvatskom. Da ne pominjem posao sa Kosovom. Misliće da se šalim. Jer taj posao, sa Hrvatskom, obavlja i najbolji posao sa BiH.
Jest da onaj Mijović u Avazu, optužuje Srbe i Hrvate u BiH da stalno rade protiv Bošnjaka. Otkako su Bošnjaci postali. A prije toga protiv Muslimana. Radili su prije dvadeset godina. A prije toga Mijović ne želi ni da pominje. Otkako su Turci otišli iz Balkana neko stalno radi protiv Bošnjaka. A Kardinal Puljić, veli Mijović, pravda se za hrišćansku saradnju ponašanjem Bošnjaka. A dobro je, veli, poznato ko se u BiH stalno ponaša. Srbi i Hrvati.
Upravo zbog tih Karamehmedmijovića, potrebna je saradnja Srbije i Hrvatske. Članstvo Hrvatske u EU dođe kao ekstraprofit.
Praznina Karađorđeva vidljiva je i po izjavi Gula agenciji Trna. Kaže da su Srbija i BiH razmijenili ambasadore i da je prošle godine u Istambulu potpisana Deklaracija kojom se garantuje teritorijalni integritet. Garantovao je tada Silajdžić. A poznato je da ono što Silajdžić garantuje traje u PM.
Srbija je garantovala teritorijal u Dejtonu. Uloga Turske u toj deklaraciji je kao Mare u seksu nad govedarima. A ambasadori. Srbija je sa mnogo udaljenijim zemljama razmijenila ambasadore. Bez Turske. Pa može i otle dotle.
Stoga i od sutrašnjeg Karađosamita ne treba očekivati ništa. Osim, recimo, deklaracije da je Sarajevo u BiH. Još uvijek.
