BUDUĆNOST EVROPE
Nakon što je zajebani slovenački ekonomist Jože Mencinger izjavio da se Hrvatska, nakon ulaska u EU, ne nada milionima, čak ni jednom jedinom euru moj indeks EURAJK, Rajkovo oduševljenje Evropskom unijom, pao je za 23%.
Ali, da se pravim da sam to znao.
Onda je Mencinger rekao da je jedina budućnost Evrope u postepenoj deglobalizaciji i povratku mnogih proizvodnji „iz Kine“ i tako se potpuno složio sa mnom.
Imao sam dosad stotine razgovora sa strancima. Pitali me šta mislim o povratku, o pomirenju, o povjerenju, o saradnji, ljubavi i seksu, prekograničnom, ne međutjelesnom, o socijaldemokratiji, o zločinima, oprostu, ispovijedanju, o zajedničkoj državi, o bogu ocu i boginji... uvijek sam im govorio da je sve to veoma dobro, da je mnogo bolje od mržnje u koju su došli ali da to neće riješiti našu ljubav. Zašto niko ne ulaže u BiH, pitao sam. FIAT došao u Srbiju, Reno u Rumuniju, iz BiH pobjegli i oni što su bili, pobjegli čak i Malezijci, hoće da se izvuku i Natron-Turci...
Zašto nam ne pomognete da radimo.
Oni me gledaju očim mrtvih riba.
Pa opet ispočetka: povratak, pomirenje, povjerenje...
Dabome, i mi smo se navukli. Dajte pare, jebeš rad.
E, sad je dogorjelo sokolu do muda a euru do Grčke.
Niski Sarkozi i bucmasta Merkel sami dogovaraju kako upravljati krizom. Evropski parlamentarci pište kao sokolići u gnijezdu.
Evropi se sveti halucinantni kolonijalizam. Kao i Americi. Preračunali su se da će drugi, Kinezi etc. rmpačiti a mi se bogatiti. Niko nije mogao da se sjeti da će Kinezi etc. početi da rmpače za sebe. Ta jevtina radna snaga donijela je Kini toliko živih para da može jednu sitnicu odviji i da otkupi skoro bilion dolara američkih obveznica. Američkog duga.
Neko će morati da počne da radi. Bez one stvari stvari neće ići.
Dok Evropa i Kacin, seru o uslovima Srbiji, Srbima i Bosni Ponosnoj, o biometrijskim pasošima, uslovima i uvjetima, njih 274.336,875 uslova i 456.789,657 uvjeta, a Kacin je nosilac ordena Zlatnog usranog sepeta sa srebrenim grančicama, drugi će se oznojiti i nešto proizvesti.
Kao što se nekad, u doba industrijskih dosjetki, govorilo da trebaš spavati sat manje jer će se za taj sat u svijetu neko nečega sjetiti, sada je došlo do toga da će za taj sat neko nešto uraditi.
Svaki dan evropskog proseravanja, dan je manje za trajanje EU.
Mencinger kaže da je njena, EU, sudbina kao sudbina SFRJ.
Da nam živi, živi rad. Ako nije kasno. Nove ekonomske ploče na zemljinoj kori već uveliku pucaju. Dok nama, i Evropi, puca dugme, puca puce, puca petarda, puca...
Nakon što je zajebani slovenački ekonomist Jože Mencinger izjavio da se Hrvatska, nakon ulaska u EU, ne nada milionima, čak ni jednom jedinom euru moj indeks EURAJK, Rajkovo oduševljenje Evropskom unijom, pao je za 23%.
Ali, da se pravim da sam to znao.
Onda je Mencinger rekao da je jedina budućnost Evrope u postepenoj deglobalizaciji i povratku mnogih proizvodnji „iz Kine“ i tako se potpuno složio sa mnom.
Imao sam dosad stotine razgovora sa strancima. Pitali me šta mislim o povratku, o pomirenju, o povjerenju, o saradnji, ljubavi i seksu, prekograničnom, ne međutjelesnom, o socijaldemokratiji, o zločinima, oprostu, ispovijedanju, o zajedničkoj državi, o bogu ocu i boginji... uvijek sam im govorio da je sve to veoma dobro, da je mnogo bolje od mržnje u koju su došli ali da to neće riješiti našu ljubav. Zašto niko ne ulaže u BiH, pitao sam. FIAT došao u Srbiju, Reno u Rumuniju, iz BiH pobjegli i oni što su bili, pobjegli čak i Malezijci, hoće da se izvuku i Natron-Turci...
Zašto nam ne pomognete da radimo.
Oni me gledaju očim mrtvih riba.
Pa opet ispočetka: povratak, pomirenje, povjerenje...
Dabome, i mi smo se navukli. Dajte pare, jebeš rad.
E, sad je dogorjelo sokolu do muda a euru do Grčke.
Niski Sarkozi i bucmasta Merkel sami dogovaraju kako upravljati krizom. Evropski parlamentarci pište kao sokolići u gnijezdu.
Evropi se sveti halucinantni kolonijalizam. Kao i Americi. Preračunali su se da će drugi, Kinezi etc. rmpačiti a mi se bogatiti. Niko nije mogao da se sjeti da će Kinezi etc. početi da rmpače za sebe. Ta jevtina radna snaga donijela je Kini toliko živih para da može jednu sitnicu odviji i da otkupi skoro bilion dolara američkih obveznica. Američkog duga.
Neko će morati da počne da radi. Bez one stvari stvari neće ići.
Dok Evropa i Kacin, seru o uslovima Srbiji, Srbima i Bosni Ponosnoj, o biometrijskim pasošima, uslovima i uvjetima, njih 274.336,875 uslova i 456.789,657 uvjeta, a Kacin je nosilac ordena Zlatnog usranog sepeta sa srebrenim grančicama, drugi će se oznojiti i nešto proizvesti.
Kao što se nekad, u doba industrijskih dosjetki, govorilo da trebaš spavati sat manje jer će se za taj sat u svijetu neko nečega sjetiti, sada je došlo do toga da će za taj sat neko nešto uraditi.
Svaki dan evropskog proseravanja, dan je manje za trajanje EU.
Mencinger kaže da je njena, EU, sudbina kao sudbina SFRJ.
Da nam živi, živi rad. Ako nije kasno. Nove ekonomske ploče na zemljinoj kori već uveliku pucaju. Dok nama, i Evropi, puca dugme, puca puce, puca petarda, puca...
