GLOBALNO NATOPLJAVANJE
Sve je otišlo u Mrdušu Donju.
O Natu, koristim prisniju gramatiku jer NATO nije više Natlantska Armija Teritorijalne Odbrane, nego neko koje tu kao svakodnevni rođak, samo iz velegrada, počeli su da pričaju svi, od malih protuva do velikih egzibicionih opozcionara, Mihajlice, od besprogramskih stranaka do otcjepljivačkih referendumaša odmah i sada, od srbijanskih mondijalista do ortodoksnih moskvaša. Hajde što Moskva govori nešto o Natu ali šta imaju o tome da zbore mišiji rupaši, oni čiji su horizonti omeđeni vrtačama i čija moć počiva na svemoći neobavezujućeg zaključivanja o sudbinama svih drugih osim vlastite.
Ove zemlje ovdje, na prostoru bivše SFRJ ali i Bugarska, Rumunija, Grčka, Albanija, Turska... nalaze se na velikom raskršću zečijih jebališta. A poznato je da zečevi te radnje obavljaju u visokofrekventnom stilu. Nije bitno nad kim. Kogod se tu zadesi. Neke zemlje su uspjele da shvate kafkijansku filozofiju Zečijih Jebališta. Neke nisu. Naročito neki narodi pa su u istoriju krenuli sa istim brojem pripadnika kao i Englezi a danas su došli dotle da je tih Ingleza šest, sedam puta više. Na Srbe mislim.
I mislim da velika pitanja života i smrti na promaji Zečijih Jebališta ne mogu da se rješavaju izjavama u novinama. To je život jednodnevnog leptira. Iluzija, kao što je i Mihajlica iluzija, radikali iluzija, demokratski progres iluzija, otcjepljenje sada iluzija...
Mogao bih da izjavim da Island nikada nije podržao prenos nadležnosti sa Republike Srpske na BiH a da Nova Kaledonija nije protiv Referenduma u Republici Srpskoj. Te izjave imaju istu težinu kao i sve druge neartikulacije o Natu, Kosovu i EU.
Ali šta postižu Mihajlica, Bosić i srbijanske budale? Postižu samo to da Džon Bulard, komandant štaba Nato u Sarajevu izjavljuje kako nije pitanje hoće li BiH u Nato nego kada će, Ispunjavanje uslova ne garantuje MAP, Nato nema alternativu.
Sigurno je samo jedno: Poslije Druga Tita, niko neće umjeti tako da se šepuri u Belom Odelu po Zečijim Jebalištima i Belom Svetu. Zato niko i ne treba to da pokušava.
Nato je ovdje ušao davno, u tome su učestvovali, ne znajući, dabome, i sve one protuve koje su sada protiv njega. Politika Nato ili ne, Nato ili Moskva, Moskva ili ne, vodi se mnogo drugačije i na malo duže staze. Nema te politike ako svakih 50 godina mijenjate državu ili državljanstvo, naciju ili jezik, pišete se malim ili velikim slovom, želite više teritorija a manje demokratije, rušite biste heroja i dižete svoje...
Odnosno, imali ste državu koja je mogla da bude faca i danas. Tražili ste Kvrgana sa proširenim venama, mimo zečijeg.
Sad plaćajte.
Jedino što ne savjetujem, jeste da ne pomažete nekoga od gorila ili da branite jednog od drugog.
Sve je otišlo u Mrdušu Donju.
O Natu, koristim prisniju gramatiku jer NATO nije više Natlantska Armija Teritorijalne Odbrane, nego neko koje tu kao svakodnevni rođak, samo iz velegrada, počeli su da pričaju svi, od malih protuva do velikih egzibicionih opozcionara, Mihajlice, od besprogramskih stranaka do otcjepljivačkih referendumaša odmah i sada, od srbijanskih mondijalista do ortodoksnih moskvaša. Hajde što Moskva govori nešto o Natu ali šta imaju o tome da zbore mišiji rupaši, oni čiji su horizonti omeđeni vrtačama i čija moć počiva na svemoći neobavezujućeg zaključivanja o sudbinama svih drugih osim vlastite.
Ove zemlje ovdje, na prostoru bivše SFRJ ali i Bugarska, Rumunija, Grčka, Albanija, Turska... nalaze se na velikom raskršću zečijih jebališta. A poznato je da zečevi te radnje obavljaju u visokofrekventnom stilu. Nije bitno nad kim. Kogod se tu zadesi. Neke zemlje su uspjele da shvate kafkijansku filozofiju Zečijih Jebališta. Neke nisu. Naročito neki narodi pa su u istoriju krenuli sa istim brojem pripadnika kao i Englezi a danas su došli dotle da je tih Ingleza šest, sedam puta više. Na Srbe mislim.
I mislim da velika pitanja života i smrti na promaji Zečijih Jebališta ne mogu da se rješavaju izjavama u novinama. To je život jednodnevnog leptira. Iluzija, kao što je i Mihajlica iluzija, radikali iluzija, demokratski progres iluzija, otcjepljenje sada iluzija...
Mogao bih da izjavim da Island nikada nije podržao prenos nadležnosti sa Republike Srpske na BiH a da Nova Kaledonija nije protiv Referenduma u Republici Srpskoj. Te izjave imaju istu težinu kao i sve druge neartikulacije o Natu, Kosovu i EU.
Ali šta postižu Mihajlica, Bosić i srbijanske budale? Postižu samo to da Džon Bulard, komandant štaba Nato u Sarajevu izjavljuje kako nije pitanje hoće li BiH u Nato nego kada će, Ispunjavanje uslova ne garantuje MAP, Nato nema alternativu.
Sigurno je samo jedno: Poslije Druga Tita, niko neće umjeti tako da se šepuri u Belom Odelu po Zečijim Jebalištima i Belom Svetu. Zato niko i ne treba to da pokušava.
Nato je ovdje ušao davno, u tome su učestvovali, ne znajući, dabome, i sve one protuve koje su sada protiv njega. Politika Nato ili ne, Nato ili Moskva, Moskva ili ne, vodi se mnogo drugačije i na malo duže staze. Nema te politike ako svakih 50 godina mijenjate državu ili državljanstvo, naciju ili jezik, pišete se malim ili velikim slovom, želite više teritorija a manje demokratije, rušite biste heroja i dižete svoje...
Odnosno, imali ste državu koja je mogla da bude faca i danas. Tražili ste Kvrgana sa proširenim venama, mimo zečijeg.
Sad plaćajte.
Jedino što ne savjetujem, jeste da ne pomažete nekoga od gorila ili da branite jednog od drugog.
