АВАНГРАДА

НЕКА ИДЕ НАПРИЈЕД,

СРКОПИЛАД И

ДРКОПИЛАД ЋЕ УВИЈЕК

КЕВТАТИ НЕГДЈЕ ИЗА

Унија Студената Републике Српске покренула је свој часопис, Авангарда.

Први број је открио озбиљне претензије.

То показују Широк спектар тема, Графички дизајн и Одсуство  јевтине паметовштине.

Теме о Српском Језику и Болоњи, говоре о озбиљности. Мада је први број увијек помало и протоколарно свечарски, у сљедећим бројевима се очекује потпуно инсистирање на озбиљности.

Мене је одушевио и графички дизајн. То је област која замире свуда гдје нема производње, тржишта и стандарда.

Нека барем у штампаним артиклима пробија кроз површину.

Дрипцерај, који је умоболан, јебан у властиту главу, властитим курчићима, којима је памет пуњена куроидима, новом врстом антистероида, као што је онај шљамовски булументаријум са мочићевштине.ба портала, Дркало Сркало и други, унапријед су против Авангарде. Из њиховог уобичајено примитивног сокачког погледа кроз прашину плитког мозга. Због тога што су против некога. Уредника. И Уније као некога ко није с њима.

Као да су они неки друштвени фактор, курац, да би с њима требало да се буде.

Њихов највећи аргумент је јетрвски.

Зашто је Авангарда објавила интервју са рајком васићем.

Тај катранисани антисрпски ум не може да поднесе ништа што покушава да корачи напријед.

То је исти онај ум Младена Иванића и усраног Педепеа који је, чим је преузео Владу, прве недјеље, укинуо недјељник Република који сам покренуо у тадашњем Гласу Српске.

Умјесто да је оставио новину, јер Република Српска ни данас нема властити недјељник, а поставио своје уреднике. Јер, озбљна недјељна новина треба Републици Српској, без обзира ко влада.

Тако јој и треба Авангарда. Без обзира ко воли Унију судената а ко не воли.

Република Српска има тако мало озбиљних артефаката да је злочин нападати било шта ново што никне.

Нека се срамоте, септичари са фронтала.бал.

Младима из Авангарде желим упорност, успјех и слободу.

ФЕРАРИ

ДОШАО У БиХ,

ИСПИТУЈЕ

КОЧИОНИ СИСТЕМ

Сви Фераријеви пилоти рекли су да није проблем у брзини и аеродинамици њихових болида већ у ефикасним кочницама које би омогућавале да се кочи касније од других.

И Фераријевци дошли у БиХ.

Моле власти, са нагласком на Мектића, којег зову Сињоре Метићини, за Црнатка знају али њега зову Игоро Неро, па смо се једва усагласили о коме се ради, да им омогуће увид у конструкцију и да им продају патенте за кочнице типа Реформа Полиције, Уставне Промјене, Бутмир Бребхем, Април Добош и Сејдић Самовентилирајући Финци.

Рачунају да најновији уређај, керамичке кочнице са електромагнетним убризгавањем антисилница, неће моћи добити док овдашње политичке компаније не извуку максималан профит са европског, и унутрашњег, тржишта.

Јер, сви ти Уређаји, а било их је још, који се нису пробили на тржиште, успјешно су кочили БиХ.

Иначе би испала на првој оштријој Пичци Материни.

Уређаје је конструисало Сарајево а ревизију и атесте су радили Брисел Бребхем Цомпану.

Неке Амбасаде су само уграђивале чипове.

Тако да се БиХ, за четвртину вијека није помакла са мјеста. Само вергла, СТЈ.

Кредибилна Апликација, коју је данас, у костретној торби, у Брисел однио Члан П, Драган Човић, и, како јављају, предао, по свему судећи још је једна од кочница које ће БиХ успјешно користити на својој Стази Смрти.

И ову је креирало Сарајево.

Њен главни механизам је депресирање Републике Српске. Тајна сједница и однос према партнерима из Савеза За Промјене, говоре јасно о томе.

Партнери из Савеза за Промјене, пак, коначно сам увидио, не схватају сарајску игру. Он нису дорасли тој фази политике.

Главни задатак Кредибилне Апликције јесте генерисање сукоба, у дужем времену, а нарочито сукоба са Републиком Српском.

Други задатак је мучење лажним потапањем и слично, јер се све у Мехкору може тумачити на сто бриселских и иљаду сарајевских начина.

Трећи задатак је да идеш а стојиш.

А и ако не стојиш, да никад не стигнеш.

КАКО

КОМПОНОВАТИ

ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСЕ

ЗА 2018у

Јасно је да ће 2018а година бити преломна година за Републику Српску.

Тада ће се, у једној тачки, састати сви напори Брисела, Вашингтона и Калдрм Сараја да се Република Српска приведе култури.

Језиком Сараја речено, поништи. Као и Грб јој, Химна и Дан Републике.

Језиком Савеза За Промјене речено, Сруши Режим Милорада Додика.

Језиком Америчке Амбасаде речено, уклони Додик и СНСД. И доведу они којима ће напредак грађана бити главни мотив дању а мора ноћу. Али, да напоменем само, напредак грађана према Бриселу и Нато Пакту.

Тада ће на врхунцу бити орошени мандат Александра Вучића у Србији. Знаће се ко је легао на руду а ко остао на уду. Ком се Србија приклонила, или ће се прклонити, царству. Да ли су је Руси наоружали или Нато Пакт поробио. И прикључио Косову.

Ако тада буде јасно да је Србија одвојена од Сисерусије, Република Српска ће силом бити угушена. Политичком, стварном или обојеном.

Ако, пак Србија остане у могућности избора, али не оног Или Нато или Русија, већ оног Или Србија или Русија, Републици Српској ће бити много боље. Биће јој лакше.

Ну.

Свеједно. За ту 2018у годину, Република Српска мора добро да се спреми. Економски, колико јој околни услови буду дозвољавали. Национално, појачаном свијешћу да Национална Држава чува, једина или у највећој могућој мјери, и мале и велике нације. Политички, здравом политичком артикулацијом.

То Политички и јесте, сада и већ дуље вријеме, највећи проблем и најопаснија мањкавост.

Српска Демократска Странка троши своје посљедње мрвице са столњака могућег и потребног преображаја у здраву националну политичку странку која је способна окупити многе десничаре и националисте модерне оријентације и створити квалитетан и реалан опозициони, алтернативни Политички Порграм. Или, побиједивши на изборима, проводити власт на основу њега.

Српска Демократска Странка је веома далеко од таквог Програма. Колико је Самосталност Српске далеко од тајне сједнице Савјета Министара. У којој су учествовали и министри Есдееса, односно Савеза За Промјене.

Савез За Промјене је само добра синтагма за прикривање чињенице да Српска Демократска Странка више није Политичка Странка.

Прије него би дошла у ту ситуацију, да почне да обавља два велика посла, организовање Странке и креирање Реалног Политичког Програма, СДС се мора ријешити Младена Босића. А то ће бити најтежи посао. Јер, он око себе већ има неколико заштитних оклопа. Пробосаснки, амбасадски, промјенашки. И посебан, онај фотељашки. Армија малих Мектића ће да штити Босића због тога што је то лакше него се чешати по голој гузици без фотеље.

Тај процес унутар Есдееса, и око њега биће дуг и болан. Без обзира што је Босић већ притиснуо свој прст на бијели папир властитог одласка, потопа и политичког покопа. Од борбе, у којој он није ни међу пресуднијим актерима, зависи шта ће писати на горњем дијелу папира, када се он попуни и датум стави, поред отиска.

Савез Независних Социјалдемократа након великог чланственог и властничког раста, дошао је у фазу извјесне деорганиованости. Што значи да је као Политичка Странка, знатно мање ефикасан.

О томе сам сачињавао анализе у протеклих десет година а неке и објављивао.

Тај нагли раст, у деценији, са 70.000 на 175.000 чланова, није се могао препустити стихији и покреташењу већ се морао организационо обухватити, синхронизовати и обезбијеити погон на свих 60 точкова, односно општинских одбора.

Умјесто тога, а тај процес је достигао свој врхунац након локалних извора 2008е а већ 2010е, почела је неоријентисана игра организационе казаљке компаса, сада је СНСД у стању плутајућег курса високоподигнутог Руководства које служи да окружује Предсједника Странке а не за везу са са Организацијом, Чланством и Бирачима.

СНСД постаје Странка Далеке Вертикале умјесто Странка Широке Хоризонтале.

СНСД се, мада вријеме истиче, мора припремити за три велика предстојећа догађаја. Он мора имати вјенчаницу за три удаје. Локални Избори 2016е. Референдум 2017е, по мом приједлогу. Општи избори 2018е. За све три догађаја позвиница је једна Самосталност Српске.

Та припрема захтијева темељну Реорганизацију.

Садашње руководство није у могућности да то уради. Јер у Хоризонтали нема чете, батаљоне и бригаде које би то подржале. А промјена Руководства Странке и кочионих ешалона на терену, није тако лако могућа. Пропуштена је шанса на посљедњем Сабору.

Да је Додик правилно схватио Акцони план и Идејне Смјернице рајка васића, сада би имао много више простора за маневар. И он, и СНСД. Овако, тај простор се све више сужава, и њему и Есенесдеу.

Када би се СНСД Реорганизовао, барем у неком прихватљивом натполовичном постотку од потребног, могао би рачунати на успјехе на Локалним Изборима ове године. Јер претпоставке постоје.

Власт која је отела Еснсдеу многе општине, није урадила ништа, односно, покварила је и оно што је било. Савез За Промјене не може јединствено дјеловати на локалу. То што је могуће, могуће је од стране Есдееса. Педепе и не постоји изван Бореновића и његове скупштинске зајапурености. И треће, начелници и градоначеници противника много су истрошенији него кадар Есенесдеа.

У Требињу је Сумо Вучур. У Бијељини Мићо Ражањ. У Добоју је СНСД Обрен.

СНСД мора побиједити у двије од те три општине. Ако жели добре висинске припреме за Референдум 2017е и Опште Изборе 2018е.

Ако Референдум не добије масовну излазност и подршку, које не долазе саме од себе, и ако СНСД не побиједи 2018е, Србији је знатно олакшан пут у Нато Пакт. Што ће се овдје показати као Промјенашка Предаја Српске Сарају. Само ће то педантни Зијо у Амамб уредно да заведе.

Актуелна Антидодик Технологија, раширена је технологија. Није креирана само за Српску и а њега. То што се њему ставља на терет, чине и други или се и другима може представити као терет.

Тај процес је пројектован да своје квалификације заврши пред 2018у.

Додик је начинио три грешке, не све својом заслугом.

Дуго је на власти па је остало много простора и времена да се, сам, намагнетише за разне протуве, феудалце, локал менаџере а и сумњивце.

Требао је бјежати од њих. Јер он без њих може а они без њега, без скута власти, не могу.

Само повезивање са Протуваријумом, довољно је за јавно стварање перцепције о вези са Криминалом. Што амбасадирана, промјенашка и сарајска турбо компресорија обилато и успјешно користи.

Друга грешка је неискориштавање потенцијала Коалиције са ДНС и СП. То виде чак и слијепци у Америчкој Амбасади. Па потенцирају пукотине одлазећи код Слоу Марка.

Трећа грешка је Грешка Над Организацијом СНСД.

Додикова грешка са Организацијом и са Коалицијом истог је поријекла. Популарност међу бирачима и у јавности, и политичка моћ, како расту, потамњују наочаре којима се гледа све око себе.

Углавном, Есенесде мора на Локалним изборима ове године инсистирати на Самосталности Српске. Јер је то једино могућа политичка сторија, пошто је локални развој неизгледан и онемогућен, а, што је важније, добар је увод у Референдум 2017е и Опште Изборе 2018е.

Ако СНСД на Локалним Изборима ове године доживи даљи пад броја општина у којима побјеђује, неће се рачунати да има ни Приједор. И, неће се спасити пораза 2018е.

СНСД би већ сада требао да има кандидате за начелнике и градоначелнике и да ради за њих. Као и кандидата за Предсједника Републике 2018е. То не морају бити јавно обзнањена имена али их се мора имати. Да ли да кажем да нема.

Нарочито што Локални Избори не дозвољавају страначку организациону импровизацију и временски тјеснац у било ком сегменту. Као што то Општи, понегдје, толеришу.

Истрошио се папирнати змај.

КАД СЕ ПОТПИСУЈЕ

КАПИТУЛАЦИЈА

У слабој Србији, прашина се не диже.

Слаба Србија, и кад велике уступке прави, прекрије то малим, небитним, ситним и лажним потезима уназад.

Велики Уступци Србије, видљивији су из Брисела и са Косова него из Србије.

Велики Уступци Србије су једна врста Ријалитија Капитулације.

На сцени је предаја земље у руке Бриселашким Бирократама, Зифтовцима и Финасијерским Територијалистима.

Предаја таквих размјера, да се може говорити о Уничтоженију Сербије.

Кад је, на Балкану, највећа, најстарија, најдуховнија, Србија у таквој ситуацији, може се замислити у каквој су Насеобина БиХ, Црна Гора, Македонија.

Нешто мало пажње, ових дана, у Србији, изазива Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (NSPO) о сарадњи у области логистичке подршке.

Изгледа посве безазлено. Закон о потврђивању споразума...

Стручњаци и антизападна јавност прецизно су објаснили шта све тај закон омогућује Нато Пакту а на шта се све Србија обавезала.

Скраћено. Ради се о потпуној предаји земље, сваког шљивика и богаза, Натопактовцима. Који ће у свакој таквој ситуацији бити заштићени свим међународним правним оклопима. И Србија ће све то да плаћа.

Пошто је Нато Пакт, само алатка З&ФТ, Збигњева и Финансијерских Територијалиста, Србија, након усвајања овог Закона, и не треба формално да буде члан Нато Пакта.

Јер Нато Пакту не треба војна сила Србије и њено наоружање да негдје ратује са њима. Њима треба Територија Србије. На начин званичне, озакоњене, опарламентарисане окупације.

И то су и постигли.

Све то у Србији пролази незапажено.

Као што је и у Републици Српској прошло незапажено много прагова унитаризације БиХ помоћу тихе окупације Републике Српске. Ради се о бројним недејтонским институцијама које су формиране на нивоу Заједничких Органа а за које није проведена процедура у којој би Република Српска, као једна од двије екслузивне стране у БиХ, прихватила пренос надлежности са Ентитета на Заједничке Органе, мимо оног пописа од десет надлежности из Дејтонског споразума.

Како вријеме релативизује чињенице и кораке, негдје у будућности се лако може показати да је једна од тих непажњи, у ствари, била Капитулација Републике Српске.

Тако је капитулирала Црна Гора. Тако је и Србија пред Капитулацијом.

Криминалци, перипаре, лопови, банкари, владини службеници, боготац, треба да одговарају. Чим то надлежне инстутуције установе или основано посумњају да нешто треба истражити или установити.

Али нисам за ситуацију која се непрестано сервира Републици Српској, и у које се она непрестано увлачи, и која има улогу тешких новембарских магли, пустињских пјешчаних олуја.

Сва Опозиција и сва Власт у Републици Српској, баве се, данима, Павловићима у филму Банкари трче почасни круг. И сва Јавност.

Капитулацијом је то предано у руке Сарајеву. Да оно мјери кад ће коме, у Републици Српској, извући учкур из гаћа.

Умјесто да се Банкарима бави полицијска, истражна и судска власт Републике Српске. Ако чињенице налажу тако.

А Опозиција, Власт и Јавност да се баве суштинским питањима НДД Сфере.

Нација Држава Друштво. Опстанак Републике Српске. Самосталност Републике Српске. Држава Република Српска.

Јебо Вас Павловић, све по реду.

Овај пут, Павловић.

ЦИРКУС

ПАВЛОВИЋ ОРФЕИ

Када сам, ономад, предложио да Гаврило Бобар буде кандидат за Начелника Бијељине, иако није био ни члан СНСД нити је имао какве везе са СНСД, осим подјебавања приликом ранијих локалних избора, рачунао сам на пасјалук нових биснисмена, а нарочито на његов, који неће себи дозволити да изгубе. Мада га је тешко било уклопити у страначку организацију и изборну технологију, мислим, немогуће, све је ишло добро док није у  Кампањи, негдје напола, рекао да Јања треба да буде општина. Мићо Мићић, као стари семберски вук, тренутно је престао да буде јање и претворио се у крокодила. Бобар је изгубио све шансе што је показало и телефонско истраживање јавног мнијења које сам наручио а нисам никоме саопштавао јер се више ништа није могло учинити.

Послије, када је Бобар изгубио те изборе, настојао сам да га спријечим у намјери уласка у Општински Одбор Бијељина, и преузимање истог.

Кажем му Шта мислиш, зашто ја немам Банку а ти имаш. Не знам. Зато што не знам а ти знаш, као што ти не знаш шта је Странка, Организација и Општински Одбор. Радио сам у ССРН. Јебо те ССРН.

Ну.

Пјесник се зајебао.

Почивши Бобар није знао ни са Банком.

У потпуно исту категорију, спада и Слободан Павловић.

Само што је у првом случају, Банка и Странка а у другом, Банка и Мост.

Ради се о људима, које избаци ратна наплавина а који не знају да раде оно зашта се ухвате у врбаку.

Новополитика, која настаје послије ратова, прихвати такве људе, јер је претходно све срушено а и они имају жељу да то доруше. Не размишљајући да такви људи воде и себе и њих и друштво у даљи глиб а не на чврсту обалу.

Тако се појавио и Слободан Павловић. Наш Чојек Из Америке. Гради мост преко Дрине. Добро медијски звучи, српски, слободно, слобомирски.

Нико није питао што не гради Мост у Америци. Тамо је тржиште, тамо су идеје скупе, тамо је све исплативије а јевтиније. И Америка, земља велика, треба им Моства. Нама је довољна и каква ћуприја.

Слободан Павловић је основао и Банку.

А на првом часу Академије Комунистички Манифест, учи се Не дај Банку у приватне руке. Ено у шта се изродила Џи Пи Морган. Само испочетка хоће да прави паре. А онда, не само да жели, већи и прави срања.

Људи из Ратне Наплавине, у било ком сектору, не могу да раде по процедурама, по законима, по демократији, у корист друштва.

Не могу да миришу парфемима а изашли су из смрдљиве наплавинске каљуге. Чак и ако опстану, питање је нашта ће мирисати њихови насљедници.

То је полусвијет.

Али. Новополитичари и Новополитика, иако у добром дијелу, такође, долазе из Наплавине, могу.

Они имају у својим рукама Јавност, Изборе, Институције, какве такве, демократију, усрану, али демократију. И не морају да се петљају са Полусвијетом. Који без њих нема ништа и не може да опстане.

Дабоме. Увијек је проблем Сикири објаснити да не усијеца себи Маљ.

Онда цијела БиХ, не само Република Српска, дође у ситуацију да ужива у циркусу Павловић Орфеи. А пошто је човјек дошао из Америке, могао би то да буде и Павловић Колорадо.

Циркус је увијек са постратним банкама. Тако је било и са оном мостарском.

Дезинтегратори НДД Сфере увијек настоје да потпуно дерегулишу земљу која настане након разарања, у нашем случају, СФРЈ. Јер се тако ефикасно а јевтино влада.

Један од дерегулатора је и генерисање, потпомагање и толерисање сумњивих, криминалних послова. Тако се, у цијелој БиХ, регрутују кордони оних који су упетљани у криминал, прислоњени криминалу, знали за криминал, свјесно или несвјесно га потпомагали.

Тако се, у цијелој БиХ, нарочито у њеном проблематичнијем дијелу, Републици Српској, мрежи служби и амбасада, отварају неслућене могућности. Да увијек, кад ти затреба, извучеш неко усмрђено голуждравче из жабокречине и разапнеш за јавни час анатомије.

Свјетина и медијетина, Јаукност, која би да се иментује Јавност, ужива. Стигао је Циркус у наш прашњави сокак. Гологуза медијска дјеца трче около, држећи се за курчиће и праве свакојаку грају и галаму, и ради себе и ради оних одраслих, да их неко види, помилује и да им да какво лизало или дугачку бомбону. Јер вече иде брзо, пада мрак, ко зна да ли ће сутра, опет, бити каквог циркуса.

Тако се од Јаукости прави велики миље малих ћоркана.

А то што Предсједник Републике не треба да залази у такве банке и не треба да има вилу на Дедињу, то је посебна тема.

АВАНГАРДА

ПРВИ БРОЈ ЧАСОПИСА УНИЈЕ СТУДЕНАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

ОБЈАВИЛИ И РАЗГОВОР СА МНОМ.

АПСОЛУТНОЈЕ ЗАХВАЛЕНИЈЕ И ПОДРШКА.

ГРАЂАНИН

БОСИЋ

Некад је то у Совјетском Савезу, Русији Централнога Комитета, била највећа увреда. Кад се неком обратиш са Грађанине Растропијевичу... а не са Таваришћ...

Данас сам принуђен да се Младену Босићу, власнику д.о.о. Савез За Промјене, са сједиштем у Сарајеву, обратим са гађењем.

Друже Босићу Младене.

Мада тај чин, данас, још увијек има неку цијену у односу на тадашњег унутарсовјетског Грађанина.

Разумијем да Грађанин Босић не разумије шта је Опозиција. Да не разумије да се не може копати свој куруз одајући по туђој њиви. Да не разумије да се опозиција власти мора бити на истом мјесту гдје је и власт. Да се опозиција не може бити ловом на вјештице и вјетрењаче, осим ако ниси Политички Кју Клукс Клан.

Али да не разумије шта је Национални Интерес Срба и Српске, то не разумијем.

А није ни прихватљиво за некога ко води најјачу опозциону и велику, а стару колико и Република Српска, Политичку Странку.

Цијелом својом опозиционом мисионарском дјелатношћу Младен Босић је уназадио своју позицију, девастирао Политичку Сцену и унизио Републику Српску.

Баш ме брига што је Додика прогањао за Килу Злата и с помоћу Суваре.

Али његов пинг-понг са Предсједником Републике, у питању Референдума, што је у склопу цијелог пројекта и велике муке Есдееса и Савеза За Промјене, да буду Против Референдума, на страни Сарајева и Сарајевских Амбасада а да се Срби не досјете, који је почео негласањем За у Народној Скупштини и смијешним потпитањима типа А шта дан послије Референдума, девастирао је његову, и Савеза За Промјене, позицију на потпуно провокативно слуганство.

Провокативно Слуганство.

У задњем иступу Босић се обраћа Додику на начин Распиши Референдум ако смијеш. А ја, и Есдеес ћемо обавити своју Грађанску Дужност.

Јасна је улога Младена Босића.

Агент Провокатор.

Жели да Додика начни кукавицом и актером одлуке за коју би од некога могао добити по ушима. А да, он, Младен Босић, ујаше на Бијелом Коњу.

Коликогод му је Додик својим стенмарковским вожњама кроз референдуме, то омогућио, и другима, да се политички иживљавају над Референдумом, није прихватљиво такво понашање Вође Опозиције, Мисионара За Промјене и Предсједника Српске Демократске Странке.

Младен Босић, синтагмом Грађанска Дужност, говори језиком Унитарног Сарајева.

Он се обраћа Грађанима. Не обраћа се Србима.

Он поручује да је Референдум Додик а не борба за право гласа и одлучивања о Самосталности Републике Српске.

Он се стационира као Опозиција Из Сарајева а не Опозиција у Републици Српској.

Он је Опозиција Републици Српској.

То питање, ипак, не може да ријеши ни Референдум ни Додик.

То ће морати да ријеши Српска Демократска Странка.

Јер. Ово што ради Младен Босић, исто је што је Есдеесу радио и Драган Чавић. Само другим средствима и на другим мјестима.

ЉЕПОТИЦА

КАРТОН 50 х 70 цм, СУВИ ПАСТЕЛ, БОЈЕ ЗА ДРВО, АКРИЛИК СПРЕЈ

ЖЕНА

СЛИКА ИЗМЕЂУ ДВА СТАКЛА СА ЖИЧАНОМ МРЕЖОМ, ДИО МОЗАИКА ЗА ВРАТА

МЕХАНИЗАМ

ХИБЕРНАЦИЈЕ

Коначно. Након сто ноћи, спавах ко беба. Ко од интеграција рођен.

Усвојен је Механизам Координације. Неко је Звиздића уватио за муда. И Потекао је бијели дим из Савјета Министара.

Што се тиче Републике Српске, Механизам Координације је прихватљив. Маломало, па за та нека важна тијела, пред крај, стоји регула Одлуке се доносе консензусом присутних и који имају уставна овлаштења за односно огласје.

Сада само Представници Републике Српске, на свим нивоима у Заједничким Органима, а и у тим тијелима из Механизма Координације, морају да буду политички свјесни, чињенично потковани, српски оријентисани и некооперативно одлучни, да се увијек, на свакој ситници и на сваком прагу, поштују или заштите интереси Републике Српске.

Одмах признајем да су то идеалистички захтјеви.

Јер, свакојаки шљам умије да се нађе у Заједничким Органима, по основу Српства или Републике Српске. А онда, из најусранијих разлога, заступа интересе два чамцу који на обалама неког острва у Полинезији, лови ситне рибице за пржење.

Тај слој Србаља је опаснији чак и од Савеза За Промјене. Јер, њихов колаборационизам је јаван и отворен, барем дијелом, а Слој Парасрбља дјелује по ћумезима, биртијама и ћошковима.

Оно на шта се треба спремити Република Српска јесте спорост и неефикасност Механизма Координације.

Он ће, очито, имати улогу умртвљивања, успављивања, вјештачког зимског сна. Иза кога може да се ваља вјечна тежња за Унитаризацијом БиХ. Што је јединствен циљ, из различитих побуда, и Брисела и Сараја.

Из Сараја већ стижу гласови како су, у Мехкору, Кантони изједначени са Државом.

Унитаризација се овдје, у току тог Механизовања Координације, неће појавити као велика, пресудна, капитална одлука. Али двије ријечи, у некој ситници, могу да отворе врата некој унитаристичкој немани које се послије неће ријешити ни три референдума.

Тако је настао монструм Сипе. Монструм Граничне Полиције. Монструм Суда и Тужилаштва.

Друга опасност по Републику Српску, а јебе ми се БиХ, јесте у Паралелизму.

Механизам Координације је обиман механизам. Конструисан скоро као перпетуум мобиле. То је велика кинетичка скулптура коју је потребно само покренути и која може да преузме све процесе у своју утробу. И заузме све путеве легалних и регуларних процедуралних институција.

Постоји опасност да она замијени уставни институционални систем Заједничких Органа али и Републике Српске, Федерације БиХ и Жупанија.

То се може догодити подвођењем свега постојећег под питање Еуинтеграција. Давање свему пресудности за Европски Пут.

Тај Мехкор обухвата широк круг јавносника и по том обухвату, не остаје ништа за функционисање редовних органа и институција утемељених на парламентарном миљеу изборних резултата.

Мехкор не одговара никоме па је и због тога опасан.

Влада Републике Српске не смије ни једног тренутка да се опусти и да нешто препусти члановима овог или оног ад хок тијела Мехкора.

И Бриселу и Сарају ће одговарати да Мехкор постане Паралелни Систем Извршне Власти. Јер се тако на страну ставља Република Српска. Влада Федерације и Жупаније, на Босанском Језику, Кантони, одавно су по страни.

Чувајте се Мехкора. То је зачетак нове праксе Ограниченог Суверенитета Републике Српске.

Све то што ће радити Мехкор, могле су да раде Владе диљем БиХ, ентитетске, кантоналне и она са брчанске малте, уз укључивање Савјета министара. Уз консензус. Ако нема консензуса, нема ништа. Тако би Владе држале све у својим рукама.

Овако, опасности се множе геометријском прогресијом.

ПРИЈЕ ЋЕ СЕ

СРПСКА ОДВОЈИТИ

ОД БОСНЕ

НЕГО ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА

ОД РЕФЕРЕНДУМА

Већ сам писао да је Миле Додик Ајнштајн Импровизација а Гатузо Система.

Али нисам писао да се стање погоршава.

У Политичкој Позоришној Академији би, међу првим часовима, требало учити да се Референдум не скида са зида ако не мислиш њиме да пуцаш.

Златно вријеме Референдума, које се никада више неће поновити, било је у предвечерје милосног и раздраганог доласка ружне Кетрин Ештон у Бањалуку.

У Бањалуку су долазили и Римљани, и Турци, и Усташе. Али ништа ружније од Кетрин Ештон није дошло.

У политичком смислу, дабоме.

Тад је Брисел, заједно са својим истуреним унитаризмом, Сарајевом, био у стању шока. Док је Ештон потегла мрском Додику на ноге, у предсједничке дворе.

Република Српска је тада требала, без обзира на долазак баронесе, провести Референдум о Суду и Тужилаштву.

Не зато да се Ештон направи будалом већ зато што је на првој линији борбе против Референдума био Брисел. А Сарајево немоћно.

Након тога, Бирократи Брисела и Стратези Унитаризма, у здруженој борби против Републике Српске, обрнули су ситуацију.

На прву линију борбе против Референдума истакли су Сарајево. А Сарајеву придодали Први пјешадијски Савез За Промјене Пук.

Тако ће се Савез За Промјене, Есдеес и оно што је остануло од Педепеа, као и Чавић Сребренички, борити против Самосталне Српске, Додика и Режима, до посљедњег Референдума.

Додик је сам замрсио Референдум да га више ни мачем неће моћи да пресијече.

Марко Павић, мудромир, у склопу своје опште игре подизања вриједности акција у Коалицији која се, са његове стране, зове Бољи ДНС, изјавио је да његова странка не подржава Рреферендум ако нема опште сагласности у Републици Српској.

Онда је Вукота Говедарица иступио и рекао да неће подржати Референдум о Дану Републике Српске док се не проведе Референдум о Суду и Тужилаштву. А Референдум о Медџиди нису подржали у Народној Скупштини Републике Српске.

Из овог става Есдееса види се да су они потпуно окренути против Републике Српске а не против Режима.

А види се и разлика између смислене политике Деенеса и бесмислене политике Есдееса.

Својом импровизацијом и алијанацијом, Додик је довео до распада подршке Реферндуму унутар Коалиције. Мада није тако, али изгледа као савршен тајминг посјета Амбице Кормак Деенесовом Чубриловићу.

Опстанак Српске, који је у опасности од како је у Паризу потписан ООСЗМ, не може се заштитити импровизацијама. Каква је, очито, референдумска.

Како сада ствари стоје, Антисудски Референдум, онај о Дану Републике није толико битан, славиш Дан Републике и Богтевеселио, тешко да ће моћи да се организује у овом мандату.

А сада је најпотребнији. Када се ломе силнице и овдје и у Србији. И у Црној Гори и у Македонији.

Референдум треба одржати након Локалних избора, у мају, 2017е.

Прије тога СНСД се мора реорганизовати, што ће му помоћи и за локалне изборе, окренути се организацији и огромној бази од 175.000 евидентираних чланова.

За референдум ће добити подршку и других. И оних који никад нису гласали, ни помислили, за СНСД. Само им се људски мора прићи. До сваког човјека се мора доћи.

Тај Мајски Антисудски Референдум био би задњи чавао у сандук Есдееса.

Ако Есдеес не би напустио Пробосански Сарајевски Игроказ и посветио се стварном и реалном опозиционарству у Републици Српској. Па колико мора да траје, нека траје.

За шта, Есдеес, са гарнитуром Босић, нема снаге.

Тада би Референдум одиграо позитивну улогу за Републику Српску, за Есенесде и за Националну Политичку Сцену Републике Српске.

Дабоме, ни након Референдума, Нелегалном Судству БиХ ништа се неће десити.

Али.

Био би то непроцјењиви Капитал Опстанка Републике Српске.

За Есенесде би то била добра степеница за побједу 2018е.

Јер Аутопутеви и Термоелектране не доносе побједу на изборима.

Изграђен је Аутопут до Градишке па су локални избори изгубљени ко на поледици.

Иначе је побједа 2018е још увијек упитна.

ДУГЕ ЦИЈЕВИ

ЗА ДУГУ ПАМЕТ

Мировни Покрет Партија Демократског Прогреса, на челу са Далај Ламом Бореновићем, изразио је протесте због најаве опремања Полиције Републике Српске Дугим Цијевима.

Те освједочене Политичке Будале, настављају своју антитехнолошку опозициону борбу искључивим нападима на Власт. И тамо гдје има мјеста и тамо гдје га нема.

Тако нападају и опремање Полиције Републике Српске у ситуацији каква је вишеструко опасна по грађане Републике Српске. Терористи на спавању и организовању. Избјеглички рукавци, у којима има много главосјеча. Обојене револуције.

Додуше, та Партија Демократског Прогреса, као и цијели Савез За Промјене, дволична је, шизофренична, Политичка Неман.

У Бугарској је министар иностраних послова, из Педепеа, Црнадак, пренио топле и искрене тежње БиХ за уласком у Нато Пакт.

Послије су Педепеовци демантовали и извкивали да је и Есенесде учествовао у потписивању МАП-а.

То опозиционарство, фреквентно једнократно скакање у очи Властима и Републици Српској у свакој божијој прилици, говори о непоузданости те политичке булументе за озбиљне друштвене послове.

Као што је, између осталог, а међу мање компликованим и комплексним, питање наоружавања и опремања полиције.

То, овдје, у Републици Српској и БиХ, и у четвероуглу, Србија, Македонија, Црна Гора, БиХ, недовршених америчких послова, није само питање актуелне терористичко-вехабијско-избјегличке орнаментике.

То је питање безбједности садашњег и будућег нивоа Самосталности Републике Српске.

Што се тиче силе, реда и сигурности, Република Српска нема ништа осим Полиције.

Оружане Снаге БиХ, у којима је и Република Српска Пук, пука је кулиса организоване и скупе хорде која има више чинова него редова. И која се бави носањем пластичних кеса у којима су два парадајза и четврт хљеба за доручак. И у коју се нико, ама баш нико, не може поуздати, јер није способна да одбрани ни најобичнију касарну у било ком мјесту у БиХ. Од мало веће и организованије групе навијача, рецимо, неког премијерлигаша у БиХ.

Тај војнички кич служи искључиво за двије ствари.

Да гута годишње 35о милиона марака. И да чува локације док не дође Нато Пакт да их запосједне.

Јер да нема тих губара, Република Српска би друкчије искористила Мањачу или Касарну Козара у Бањалуци, нпр.

Полиција Републике Српске има компликовану задаћу. Поред Јавног реда и мира, саобраћаја, сикиричења око међа и крађе сувог меса, ту је и борба против Терористичких Потенцијала, нове инфилтрације деструкта али и могућа одбрана Граница Републике Српске.

У таквој ситуацији, и у ситуацји Париза, Келна и цијеле Европе, бити против дугих цијеви полиције, једнако је кокошијем политичком сљепилу.

Којег Сазап обилато демонстрира.

ЗАГРЛИ МЕ

ШЉИВОВИНА, ЛИЈЕПЉЕНО.

РЕЈТИНГ И УПОТРЕБА

ПОБУЊИВАЧА

У РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Америчка Геодетска Управа за Демократију на силицијски високотехнолошки начин је развила употребу Домаће Побуне и њену фузију са акцелерованим екстерним честицама.

Све се може анализирати у временском раздобљу од Октобра Петог до Асада Светог.

З&ФТ и Америчка Гео Демократија немају никакве шансе тамо гдје немају ефикасну туземну гарду разних лажних структура, лажних имена и лажног опозиционарства.

Та гарда је позната под разним ознакама, од цивилног сектора, истраживачког новинарства, величање улазника међу хемороиде, центара за развој хуманизма, радионица за демократију и слично.

Њихов главни посао је, прије локалног судњег дана, релативизовање и деструкција јавног миљеа, како би се ојачали њихови окупљачки потенцијали за уличне најезде у првим часовима Ружичасте Демократије. Док не пристигну и не активирају се они који убијају, пале и заузимају парламенте. Након чега ће све ићи само од себе.

Јасно је да је и у Републици Српској инсталирана та Америчка Гео Гарда.

Као што је јасно да је прилично неубједљива, јадна и да је њено основно језгро одавно у одумрању а да је на површини држе околне плутајуће будале, које су се прикључиле из својих искрених накана за промјенама, мада они не знају чега, и за побунама, мада не знају против кога. А нарочито не знају за кога ће бити Побуна. Јер. Побуна је, као и Револуција, љепотица увијек обећана другоме.

Америчка Гео Гарда је у Републици Српској покушала неколико акција које је, углавном координирао Педепе и њен генерал лајтнант Бореновић. Зато је и унапријеђен у чин Генерал Иванића. Што је велика штета по Гео Покрет а никаква добит за Педепе.

Све те акције нису наишле на масовни одјек.

Прошле су тако да је Глупи Босанац Хасо схватио да не треба да слуша Јанеза и да се пење на Триглав да би видио како је, доље, одакле је дошао, лијепо.

Стратези Америчке Гео Гарде у Републици Српској, на основу тих искустава, промијенили су тактику.

Јалове уличњаке, који су јевтиним триковима а малим бројевима протестника, правдали уложена средства и моралну подршку, замијенили су политичком артикулацијом, полиитчким странкама и партијама и њиховим лидерима. Не желећи да учествује у томе, а остваривши своју стару жељу да буде Члан Предсједништва, СТЈ, Иванић се извукао из те практике. Предао мјесто Предсједника ПДП.

Дабоме, политички изузетно глупи јунак Младен Босић, кленирао се ко сом.

И сада руши не само свој углед, унутар СДС, већ и на политикој сцени. Девастира улогу Лидера Политичке Странке. Јевтино продаје Националну Политику, која је, уз све девијације, изњедрене још у Караџићевом времену, обиљежје Српске Демократске Странке.

И девастира, разара и понижава цијелу Политичку Сцену Републике Српске. Што је највећа штета. Јер. Једном спуштена љествица, никад се више не враћа.

Несумњиво је да ће Младен Босић тешко платити свој активизам у Америчкј Гео Гарди.

Мене, пак, занима само општа штета коју ће произвести. А она, већ сада, није мала.

Амерички Гео Гардисти би тебали да знају да ће ефикасност те нове линије фронта и барикада бити тек нешто већа него Дроњак – Бореновићеве командатуре.

Есдеесови чланови и бирачи нису авантуристи уличнога типа.

Па ће крајњи резултат бити даља девастација Есдееса. Или подјеле. Што је једнако лоше по полиитчку сцену Републике Српске. Којој треба Есдеес на здравим крутим нацоналним принципима. Али без Младена Босића. И осталих им Босића По Трњу.

У временима која долазе а која неће бити кратка, завршаваће се посао на Великој Дробилици Југославије. Македонија, Србија, Српска. А запеће трака и у Црној Гори. Прије него се она, Дробилица, демонтира и среже у старо гвожђе.

Стога, Политичке Снаге Реублике Српске треба да се организују и престројавају на средњорочној и дугорочној основи. Есенесде, прије свега. Јер. За Есдеес, касно је.

Есенесде се мора одвојити од лидерске технологије и чвршће се повезати са Широким Сиромашним Слојевима, у трајнији Социјални Савез.

Није довољно да Широки Сиромашни Слојеви само гласају за СНСД. Овојена гарнитура се лако претвои у кајмак и прода се. А празно кисело млијеко и нешто сирутке, лако, неко, послије, проспе крмцима.