уторак, 09. фебруар 2016.

ПРИЈЕ ЋЕ СЕ
СРПСКА ОДВОЈИТИ
ОД БОСНЕ
НЕГО ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА
ОД РЕФЕРЕНДУМА

Већ сам писао да је Миле Додик Ајнштајн Импровизација а Гатузо Система.
Али нисам писао да се стање погоршава.
У Политичкој Позоришној Академији би, међу првим часовима, требало учити да се Референдум не скида са зида ако не мислиш њиме да пуцаш.
Златно вријеме Референдума, које се никада више неће поновити, било је у предвечерје милосног и раздраганог доласка ружне Кетрин Ештон у Бањалуку.
У Бањалуку су долазили и Римљани, и Турци, и Усташе. Али ништа ружније од Кетрин Ештон није дошло.
У политичком смислу, дабоме.
Тад је Брисел, заједно са својим истуреним унитаризмом, Сарајевом, био у стању шока. Док је Ештон потегла мрском Додику на ноге, у предсједничке дворе.
Република Српска је тада требала, без обзира на долазак баронесе, провести Референдум о Суду и Тужилаштву.
Не зато да се Ештон направи будалом већ зато што је на првој линији борбе против Референдума био Брисел. А Сарајево немоћно.
Након тога, Бирократи Брисела и Стратези Унитаризма, у здруженој борби против Републике Српске, обрнули су ситуацију.
На прву линију борбе против Референдума истакли су Сарајево. А Сарајеву придодали Први пјешадијски Савез За Промјене Пук.
Тако ће се Савез За Промјене, Есдеес и оно што је остануло од Педепеа, као и Чавић Сребренички, борити против Самосталне Српске, Додика и Режима, до посљедњег Референдума.
Додик је сам замрсио Референдум да га више ни мачем неће моћи да пресијече.
Марко Павић, мудромир, у склопу своје опште игре подизања вриједности акција у Коалицији која се, са његове стране, зове Бољи ДНС, изјавио је да његова странка не подржава Рреферендум ако нема опште сагласности у Републици Српској.
Онда је Вукота Говедарица иступио и рекао да неће подржати Референдум о Дану Републике Српске док се не проведе Референдум о Суду и Тужилаштву. А Референдум о Медџиди нису подржали у Народној Скупштини Републике Српске.
Из овог става Есдееса види се да су они потпуно окренути против Републике Српске а не против Режима.
А види се и разлика између смислене политике Деенеса и бесмислене политике Есдееса.
Својом импровизацијом и алијанацијом, Додик је довео до распада подршке Реферндуму унутар Коалиције. Мада није тако, али изгледа као савршен тајминг посјета Амбице Кормак Деенесовом Чубриловићу.
Опстанак Српске, који је у опасности од како је у Паризу потписан ООСЗМ, не може се заштитити импровизацијама. Каква је, очито, референдумска.
Како сада ствари стоје, Антисудски Референдум, онај о Дану Републике није толико битан, славиш Дан Републике и Богтевеселио, тешко да ће моћи да се организује у овом мандату.
А сада је најпотребнији. Када се ломе силнице и овдје и у Србији. И у Црној Гори и у Македонији.
Референдум треба одржати након Локалних избора, у мају, 2017е.
Прије тога СНСД се мора реорганизовати, што ће му помоћи и за локалне изборе, окренути се организацији и огромној бази од 175.000 евидентираних чланова.
За референдум ће добити подршку и других. И оних који никад нису гласали, ни помислили, за СНСД. Само им се људски мора прићи. До сваког човјека се мора доћи.
Тај Мајски Антисудски Референдум био би задњи чавао у сандук Есдееса.
Ако Есдеес не би напустио Пробосански Сарајевски Игроказ и посветио се стварном и реалном опозиционарству у Републици Српској. Па колико мора да траје, нека траје.
За шта, Есдеес, са гарнитуром Босић, нема снаге.
Тада би Референдум одиграо позитивну улогу за Републику Српску, за Есенесде и за Националну Политичку Сцену Републике Српске.
Дабоме, ни након Референдума, Нелегалном Судству БиХ ништа се неће десити.
Али.
Био би то непроцјењиви Капитал Опстанка Републике Српске.
За Есенесде би то била добра степеница за побједу 2018е.
Јер Аутопутеви и Термоелектране не доносе побједу на изборима.
Изграђен је Аутопут до Градишке па су локални избори изгубљени ко на поледици.

Иначе је побједа 2018е још увијек упитна.