ЦИРКУС

ПАВЛОВИЋ ОРФЕИ

Када сам, ономад, предложио да Гаврило Бобар буде кандидат за Начелника Бијељине, иако није био ни члан СНСД нити је имао какве везе са СНСД, осим подјебавања приликом ранијих локалних избора, рачунао сам на пасјалук нових биснисмена, а нарочито на његов, који неће себи дозволити да изгубе. Мада га је тешко било уклопити у страначку организацију и изборну технологију, мислим, немогуће, све је ишло добро док није у  Кампањи, негдје напола, рекао да Јања треба да буде општина. Мићо Мићић, као стари семберски вук, тренутно је престао да буде јање и претворио се у крокодила. Бобар је изгубио све шансе што је показало и телефонско истраживање јавног мнијења које сам наручио а нисам никоме саопштавао јер се више ништа није могло учинити.

Послије, када је Бобар изгубио те изборе, настојао сам да га спријечим у намјери уласка у Општински Одбор Бијељина, и преузимање истог.

Кажем му Шта мислиш, зашто ја немам Банку а ти имаш. Не знам. Зато што не знам а ти знаш, као што ти не знаш шта је Странка, Организација и Општински Одбор. Радио сам у ССРН. Јебо те ССРН.

Ну.

Пјесник се зајебао.

Почивши Бобар није знао ни са Банком.

У потпуно исту категорију, спада и Слободан Павловић.

Само што је у првом случају, Банка и Странка а у другом, Банка и Мост.

Ради се о људима, које избаци ратна наплавина а који не знају да раде оно зашта се ухвате у врбаку.

Новополитика, која настаје послије ратова, прихвати такве људе, јер је претходно све срушено а и они имају жељу да то доруше. Не размишљајући да такви људи воде и себе и њих и друштво у даљи глиб а не на чврсту обалу.

Тако се појавио и Слободан Павловић. Наш Чојек Из Америке. Гради мост преко Дрине. Добро медијски звучи, српски, слободно, слобомирски.

Нико није питао што не гради Мост у Америци. Тамо је тржиште, тамо су идеје скупе, тамо је све исплативије а јевтиније. И Америка, земља велика, треба им Моства. Нама је довољна и каква ћуприја.

Слободан Павловић је основао и Банку.

А на првом часу Академије Комунистички Манифест, учи се Не дај Банку у приватне руке. Ено у шта се изродила Џи Пи Морган. Само испочетка хоће да прави паре. А онда, не само да жели, већи и прави срања.

Људи из Ратне Наплавине, у било ком сектору, не могу да раде по процедурама, по законима, по демократији, у корист друштва.

Не могу да миришу парфемима а изашли су из смрдљиве наплавинске каљуге. Чак и ако опстану, питање је нашта ће мирисати њихови насљедници.

То је полусвијет.

Али. Новополитичари и Новополитика, иако у добром дијелу, такође, долазе из Наплавине, могу.

Они имају у својим рукама Јавност, Изборе, Институције, какве такве, демократију, усрану, али демократију. И не морају да се петљају са Полусвијетом. Који без њих нема ништа и не може да опстане.

Дабоме. Увијек је проблем Сикири објаснити да не усијеца себи Маљ.

Онда цијела БиХ, не само Република Српска, дође у ситуацију да ужива у циркусу Павловић Орфеи. А пошто је човјек дошао из Америке, могао би то да буде и Павловић Колорадо.

Циркус је увијек са постратним банкама. Тако је било и са оном мостарском.

Дезинтегратори НДД Сфере увијек настоје да потпуно дерегулишу земљу која настане након разарања, у нашем случају, СФРЈ. Јер се тако ефикасно а јевтино влада.

Један од дерегулатора је и генерисање, потпомагање и толерисање сумњивих, криминалних послова. Тако се, у цијелој БиХ, регрутују кордони оних који су упетљани у криминал, прислоњени криминалу, знали за криминал, свјесно или несвјесно га потпомагали.

Тако се, у цијелој БиХ, нарочито у њеном проблематичнијем дијелу, Републици Српској, мрежи служби и амбасада, отварају неслућене могућности. Да увијек, кад ти затреба, извучеш неко усмрђено голуждравче из жабокречине и разапнеш за јавни час анатомије.

Свјетина и медијетина, Јаукност, која би да се иментује Јавност, ужива. Стигао је Циркус у наш прашњави сокак. Гологуза медијска дјеца трче около, држећи се за курчиће и праве свакојаку грају и галаму, и ради себе и ради оних одраслих, да их неко види, помилује и да им да какво лизало или дугачку бомбону. Јер вече иде брзо, пада мрак, ко зна да ли ће сутра, опет, бити каквог циркуса.

Тако се од Јаукости прави велики миље малих ћоркана.

А то што Предсједник Републике не треба да залази у такве банке и не треба да има вилу на Дедињу, то је посебна тема.