КАД СЕ ПОТПИСУЈЕ

КАПИТУЛАЦИЈА

У слабој Србији, прашина се не диже.

Слаба Србија, и кад велике уступке прави, прекрије то малим, небитним, ситним и лажним потезима уназад.

Велики Уступци Србије, видљивији су из Брисела и са Косова него из Србије.

Велики Уступци Србије су једна врста Ријалитија Капитулације.

На сцени је предаја земље у руке Бриселашким Бирократама, Зифтовцима и Финасијерским Територијалистима.

Предаја таквих размјера, да се може говорити о Уничтоженију Сербије.

Кад је, на Балкану, највећа, најстарија, најдуховнија, Србија у таквој ситуацији, може се замислити у каквој су Насеобина БиХ, Црна Гора, Македонија.

Нешто мало пажње, ових дана, у Србији, изазива Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (NSPO) о сарадњи у области логистичке подршке.

Изгледа посве безазлено. Закон о потврђивању споразума...

Стручњаци и антизападна јавност прецизно су објаснили шта све тај закон омогућује Нато Пакту а на шта се све Србија обавезала.

Скраћено. Ради се о потпуној предаји земље, сваког шљивика и богаза, Натопактовцима. Који ће у свакој таквој ситуацији бити заштићени свим међународним правним оклопима. И Србија ће све то да плаћа.

Пошто је Нато Пакт, само алатка З&ФТ, Збигњева и Финансијерских Територијалиста, Србија, након усвајања овог Закона, и не треба формално да буде члан Нато Пакта.

Јер Нато Пакту не треба војна сила Србије и њено наоружање да негдје ратује са њима. Њима треба Територија Србије. На начин званичне, озакоњене, опарламентарисане окупације.

И то су и постигли.

Све то у Србији пролази незапажено.

Као што је и у Републици Српској прошло незапажено много прагова унитаризације БиХ помоћу тихе окупације Републике Српске. Ради се о бројним недејтонским институцијама које су формиране на нивоу Заједничких Органа а за које није проведена процедура у којој би Република Српска, као једна од двије екслузивне стране у БиХ, прихватила пренос надлежности са Ентитета на Заједничке Органе, мимо оног пописа од десет надлежности из Дејтонског споразума.

Како вријеме релативизује чињенице и кораке, негдје у будућности се лако може показати да је једна од тих непажњи, у ствари, била Капитулација Републике Српске.

Тако је капитулирала Црна Гора. Тако је и Србија пред Капитулацијом.

Криминалци, перипаре, лопови, банкари, владини службеници, боготац, треба да одговарају. Чим то надлежне инстутуције установе или основано посумњају да нешто треба истражити или установити.

Али нисам за ситуацију која се непрестано сервира Републици Српској, и у које се она непрестано увлачи, и која има улогу тешких новембарских магли, пустињских пјешчаних олуја.

Сва Опозиција и сва Власт у Републици Српској, баве се, данима, Павловићима у филму Банкари трче почасни круг. И сва Јавност.

Капитулацијом је то предано у руке Сарајеву. Да оно мјери кад ће коме, у Републици Српској, извући учкур из гаћа.

Умјесто да се Банкарима бави полицијска, истражна и судска власт Републике Српске. Ако чињенице налажу тако.

А Опозиција, Власт и Јавност да се баве суштинским питањима НДД Сфере.

Нација Држава Друштво. Опстанак Републике Српске. Самосталност Републике Српске. Држава Република Српска.

Јебо Вас Павловић, све по реду.

Овај пут, Павловић.