ЧУВАЈ СЕ

ЛИДЕРСКЕ РУКЕ.

ПОЛИТИЧКА

СНАГА

КАО ТРАЈНА

КАТЕГОРИЈА.

Беспотребно мијешање Вучића и Политичког Вођства Србије уопште, у Референдум Српска, и резултанта тог аматерског сторијала, више него ишта, поручује Републици Српској да јој је потребна Велика Политичка Странка. Потребне су јој и двије. Али, засад, на видику има шансе само за СНСД.

Слаб СНС, скоро непостјећи, а то како Вучића добија гласове, то је за посебну анализу, омогућава овакво понашање Вучића. Које је тешко политички категорисати. Јер то није политика.

Његова изјава о томе да је љут јер се није држало договора пред сусрет у Београду, јер је Додик на некој телевизији изашао и рекао да ће Референдума бити и да је он имао других потеза и тактика, неће Републици Српској донијети неку штету, осим што ће јој отворити очи и рећи с ким и каквим имамо посла, а што је дијаметрално супротно ономе што од Београда очекујемо, Матица, Колијевка, Гарант Дејтона, Наша Браћа, али то може Србији отворити очи, да схвати да са оваквим Политичким Вођством неће далеко стићи. Не само према Бриселу. Неће се одмакнути од Косова увијек ће остати заробљеник тог камена о врату.

Вучић може да валерише и нијансира своје еквлибристике владавине изјавама, патетикама и конференцијама за медије јер СНС није Велика Политичка Странка. Јер није политичка снага.

И то је за Србију погубно. Србији више, као ни једној земљици распада и транзиција, нису потребне Громаде, Војсковође, Вође, Лидери, јер их не може породити и јер не могу ништа учинити. Потребна им је, Србији нарочито, Политичка Снага. Политички Артикулисан Национални Интерес. Кроз Политичку Странку. Јер, без живуће и реалне Велике Политичке Странке, у друштву, држави и нацији, нема Демократије.

Нема Демократије.

Република Српска има Савез независних социјалдемократа. За кога, у појединим такмичарским дисциплинама, гласа четвртина становника Републике Српске.

То је реална Политичка Снага.

Без обзира што се стало у њеној градњи, што се враћа назад, што се импровизује.

А једна од тих импровизација је и обиљежавање 20 година Есенесдеа.

То је отаљан посао.

Појавила се нека брошурица поводом те двије деценије. А ХДЗ је, прије неког времена приредио Енциклопедију. Мада је ХДЗ БиХ много мање учинио за Хрватски Народ него Есенесде за Републику Српску.

Отаљано је и све остало. Вредновање људи и актера. Одбора и изборних резултата.

Чернобилска посљедица Палатизације Странке.

Есенсде ипак има, једини, шансе да израсте у Политичку Снагу Српске. Јер има 180.000 чланова и јер никог другог нема на сцени. Есдеес је у стању Есенеса у Србији.

Што је Држава мања, већа странка јој је потребна. Не већи лидер.

У великој земљи не можеш ни организовати Велику Политичку Странку. Тамо мораш имати Путина.

Есенесде је требао да организује Референдумски Сабор.

Онда то више не би била Политичка Акција коју би ОХР, ЦИК БиХ, Сарајево, па и Београд, развлачили по окрајцима, старачама и рукавцима.

Онда то не би била ствар Милорада Додика и Александра Вучића.

Одласком у Београд, без обзира на став да се сви у Српску враћају јединствени и да ће се Референдум одржати, положај Републке Српске је ослабљен.

Ослабљен је и положај Србије. Само то Вучић не види. Јер, он кад каже Ја, мисли на Србију а кад каже Србија, не мисли нинашта.

СНСД се мора чвршће профилисати на технологији 2 х 3С. Као Странка Самосталности Српске. И као Странка Социјалног Савеза.

То значи, у националном стратешком интересу, идеја водиља, и пракса, мора да буде Самосталност Српске, или у оквиру изворне Дејтонске БиХ или изван БиХ. Та идеја подразумијева Двије Српске Државе. Која је много реалнија од припајања Србији. А ако би ова друга и била реална, Србија би за њу платила немилосрдно велику цијену.

У идеолошком смислу, Странка Социјалног Савеза значи окупаљње, представљање и бирање преставника, најширих слојева становништва Српске. Што мора бити економски потковано кориштењем природних и тржишнх могућности на основу здравог производног Приватног Сектора и државних предузећа као костура и окоснице свега па и НДД Сфере.

То значи да Есенесде треба добро да се престроји, преорганизује, да проведе Повратак Људима, да се ријеши губара, лишаја и мрмака.

БАЊАЛУЧКИ

ПУТОКАЗИ

ЕСЕНЕСДЕА

На сједници Градског Одбора СНСД Бањалука, у суботу, кад је усвајана одлука о унутрашњој организацији, догодиле су се три занимљиве ствари.

·        У Одлуци о организацији стоји да су у саставу јединствене градске организације и Актив пензионера. То до сада није практиковано у организацији, осим што је постојао сличан облик у Добоју. Иако је на Сабору покренута таква иницијатива и за ниво СНСД, то није наишло ни на какав одјек и није прихваћено.

·        Стари страначки активист у бањалучкој градској организацији, који се бави пољопривредом, и обрађује 800 дунума земље, изнио је приједлог о Комбинованом сеоском домаћинству, ситна стока, љековито биље и слично, које би у просјеку ангажовало четворо посленика и које не кошта много. Предложио је да се то угради у планове и крене са пилот пројектима. Човјек зна да Република Српска има 1,2 мил хектара обрадиве земље. То је капитал који мало која држава има. А његов приједлог је у складу са мојом глобалном идејом Економија Села. Умјесто офуцаних инфраструктурних пројеката, пластеника и подстицаја.

·        Констатовано је да у широкој мрежи 250 Мјесних Одбора СНСД, траје предлагање кандидата за Начелника и Одборнике и да убједљиво највише приједлога иде Радојичићу у корист. Хилари и Трамп ни присмрдит не могу.

Какве везе имају ове три ствари.

Велике.

Ово су, заједно, наговјештаји могуће трансформације у Странку Социјалног Савеза.

Говорио сам о томе да Есенесде окупља огроман број чланова као и симпатизера и гласача. Најшири и најкомапктнији слој је онај, у нашим оквирима, средњи и сиромашнији. А у посљедњим годинама, у Есенесде се, као искорисници, лишајеви, паразизи, сјецикесе и гуликоже, све више инфилтрирају они који не спадају у те слојеве. Па не могу и не желе да их заступају. Зато пензионери на Сабору предлажу свој актив. Желе да буду уважени. Зато земљодјелац, у овиру Стратегије за Бањалуку, предлаже Пројект Комбиовано Домаћинство. Јер жели да буду уважени интереси земљорадника.  И јер Министарство само звижди у свиралу.

Као јавку о свом интересу Мјесни Одбори практикују, са великим еланом, предлагање кандидата.

Есенесде је досад падао у Бањалуци јер је имао све лошији и лошији састав одборничких листа, играо за малобројну градску рају а запостављао терен и мјесне одборе. То се мора прекинути јер Есенесде има потенцјал, ладно, у организацији, за двапут више одборника него што их сада има у Бањалучкој Скуштини.

Ако се сада издржи у томе, не подлегне притиску Тајкуна и Мајкуна, резултат је изгледан.

Даљи корак мора бити обједњавање и Актива жена и Актива Младих и Актива пензионера у јединствене организационе ћелије. Уз правила да, нпр, младих и жена мора бити половина. У Мјесном Одбору, у Рејонском, ако га буде, у Градском. Али је још важније поштовати структуру чланова и гласача. Свака част директорима и фондашима, буџетлијама и парајлијама. Али ако немаш пољопривреднике, сточаре, воћаре, пензионере, студенте, немаш ништа.

САМОСТАЛНОСТ

СРПСКЕ

*

СОЦИЈАЛНИ

САВЕЗ

*

СНАГА

СЛОГЕ

Неколико пута сам овдје писао о потреби, у Републици Српској, постојања Странке Социјалног Савеза.

Прије свега због масовног чланства у двије највеће политичке странке и чињенице да су ти чланови, и бирачи, припадници најширег сиромашног слоја друштва.

И због потребе да се из дрзштвених послова искључе гуликоже, скоројевићи, феудалци, политици блиски профитери.

Сада се ситуација мијења у сегменту синдиката.

Коначним сломом синдиката вјештачке Ранке Мишић, која није једина вјештачка протува на друштвеној и јавној, па и политичкој, сцени Републике Српске, пропао је и Синдикт. Људе који нешто раде, то нису Радници, то није Радничка Класа, нема више ко друштвено и политички да заступа.

Политичка Странка, овдје, на прекретници је.

Или ће склизнути у представљање З&ФТоваца и модерних Џингис Кана, који само јашу и освајају, пљачкају и силују, а ништа не граде и не доносе.

Или ће прдстављати, какве такве, и како тако, слојеве друштва из којег долази. И које гласа за њу.

Хрватска је већ склизнула у прво представљање. Њихова влада и домољубно-мостобранска коалиција представља најновији вал пљачкаша и запосједника Хрватске.

Србија је на корак до.

Извитоперени патетизам Вучића, непрестано настоји да се трансформише у диктатуру једног лица и његове Одлуке. Странка, која је, и док је била Радикална, није баш то била, потпуно је уништена и фигурира као велики број посјетилаца кладионица, нпр. Са једнаким утицајем на друштвена и политичка кретања.

У Републици Српској, у оквиру теме Опстанка, која, наизглед не постоји, због Дејтонског споразума, Србије и Хрватске, кристалише се нови страначки посао и национални задатак.

Писао сам и о томе, падом Србије под Нато Пакт, све се драстично мијења и то Наизглед постаје Изглед.

Дакле, та тема Опстанка мора да буде укључена у Велику Политичку Странку. Под синтагмом коју користим одавно. Самосталност Српске.

Та тема опстанка, дјеловањем иностраних фактора, и нешто сарајевских, а нарочито класичном српском нискурчљивошћу, односно практиковањем Српства и Праволавља у пиздинском спектру, произвела је тему Издаје.

Савез За Промјене, који представља близу половине бирачког тијела, мада са мало лажне слике којој доприноси Иванић, практикује понизност према Сарајеву а Јавност у Републици Српској користи као храну за то. Рушећи институције, бјеснећи о свеопштој криминализацији без иједног доказа, и девастирајући било какав легитимет изабраних и именованих појединаца, што није само удар на њих лично, Сазап руши и Републику Српску.

Велика Политичка Странка, прилагођена свим овим условима, мора да дјествује и на линији Снаге Слоге.

Без обзира како се то завршило по Издајнике из Савеза За Промјене.

Пошто они не могу да пруже доказе о криминалу, иако то није њихов посао, а покушавају већ десет добрих година, Власт, која има полуге и институције за доказе, треба да их истражи и предочи. И похапси за кога чињенице кажу.

Та се борба неће друкчије завршити.

Дакле.

Самосталност Српске.

Социјални Савез.

Снага Слоге.

Све то мора да обједини једна политичка странка.

За Републику Српску је крајње ризично да више странака заступа овај сет судбоносних питања.

НЕ ЗНАМ

ШТА ЈОШ МОЖЕ

ДА УЗБУДИ

ДАРУ БУБАМАРУ,

ЉЕВИЦА ИЛИ

БРИСЕЛИЦА

Дара Бубамара је симбол за Јавност.

Јавност се претворила у ту Дару, ниску, малу исполовњачену парапеваљку, која својим или туђим гологузјем покушава прибавити мало медијске пажње коју су појели Вође, Ријалитији и Таблоиди.

Нормална Јавност, нажалост, у горем је положају и од Даре Бубамаре.

Ничим више не може да се заинтересује.

Јавност се предала.

Битка за Стаљинград могла је да се преокрене.

Битка за Јавност више не може.

Стога је занимљиво пратити како је Јавност, и овдје и у Србији, мртваладна на европске интеграцје, бриселизацију, поглавља, приступне преговоре.

То је и био циљ.

Да Власти и Брисел комуницирају са Ладним Гробовима умјесто Јавности.

У ту сврху служи и низ празних тема које се бацају и у очи и у гузицу Јавности.

У БиХ је то Извоз Мирка Шаровића.

У Србији је то, тренутно, Борко Левица.

У ситуацији док се још само у малим црквеним календарима не штампају болдовани наслови Десет Вучићевих Заповести, причати о Левици у Србији, и то Левици Борка Стефановића, дјелује доиста страдијски смијешно.

Коликогод анласери, просери и генератори анимирања Јавности, Јавног Мнијења и Јавне Свијести, тобожњом Љевицим, жељели да узбуде Дару Бубамару, они је, у ствари желе да умртве.

Јер тема Левице Србије, смешна је тема.

Као што је био смијешан и напад на политичке снаге које се, тобоже, одушевљавају Сиризом. Па Подемосом.

А све је, у ствари била одбрана Вучића и Напредњака и јачање њихових, Вучићевих, прије свега, утврда, здања и недодирљивости.

Никаква Љевица на овим просторима више не постоји. Нити има услова за постојање.

За шта би се борила данашња Љевица. Некад је то било осмочасовно радно вријеме. Трипут осам.

Данас је то остварено.

У Србији имају 8 часова Вучића, 8 часова Ријалитија, 8 часова сна.

У Хрватској имају 8 сати Моста, 8 сати Мамића, 8 сати сна.

Добро. У БиХ је таблица множења нешто другачија. 8 сати Сарајева, 8 сати Савеза За Промјене, 8 сати Бакира.

Суштина је у томе да Јавност, Грађани, Бирачи, Гласачи, Чланови, Политични и Аполитични Појединци, немају шта да траже на Љевици и кад би сви похрлили тамо, као Радикали у Напредњаке.

Ово што се зове Љевица, у БиХ и у Хрватској, то је само есдепеизирани инстант превара са истим циљем као и што је пласман Дариног самозадовољавања.

Љевица је, поједностављено, или Револуција или Еволуција.

А услова ни за једно ни за друго, данас, нема. Нема ни Српа ни Чекића, односно алатки, друштвених полуга. Што је најтрагичније, нема ни циљева. Гдје Револуција и чега Еволуција.

Стога ће ово стање Ладних Гробова Живих да траје још једно вријеме, које може да буде и дуго и предуго,

Док се, на одређеном ступњу друтвеног развоја, не створе услови за формирање Странке Социјалног Савеза.

Политичке Странке која ће окупљати најшире слојеве обезвријеђеног, обесправљеног и од одлучивања одлученог социјалног спектраријума.

НА КОЈИМ

ПРИНЦИПИМА

ТРЕБА ДА ПОЧИВА

СТРАНКА

СОЦИЈАЛНОГ

САВЕЗА

Она Политичка Странка која има много чланова, велику организацију и много гласова, кадтад дође у фазу да мора да размисли и одлучи.

Да ли ће се почети одрођавати, отуђивати, од организације и бирача.

Или ће почети да у страначке, представничке и политичке процесе укључује своје чланове као директне представнике бирачких слојева.

З&ФТ и његова ударна бригада Неолиберализам, све чине да Политику одвоје од људи. Да изграде професионални поданички манипулативни слој којим се лако може управљати. А јавношћу, бирачима, члановима, управљаће се на други начин. Практично речено, држаће их се подаље и у незнању.

Тако настоје и да страначку структуру, Лидера, Руководство Странке, како то овдје воли да се представља, сваке Велике Политичке Сранке, одвоје од странке, од структуре, од организације, од бирача. И да све раде са Лидерима.

Па кад им треба, глорификују их, а кад им треба, а они више не требају, накурацнабију.

У оваквим растројеним друштвима, гдје је остало још нешто Спорта, Духа и Политике, гдје много људи жели да буде у чланству Политичких Странака, а гдје је, дакле, све друго уништено, наступила је фаза да Политичка Странка буде и отац и мајка.

Велика Политичка Сранка, данас и овдје

·        Мора да замијени Државу,

·        Мора да ствара Економију,

·        Мора да буде, истовремено, и Народна Банка и Министарство Финансија,

·        Мора да води рачуна о опстанку НДД СФере,

·        Мора да сачува новорођенче у мочвари маларије и крокодила.

А да при томе не дјелује у класичној Држави, класичној Економији, унутар класичног Суверенитета и без милион познатих цивилизацијских алатки за опстанак и развој НДД Сфере.

Свака Велика Политичка Странка, кад дође вријеме за то, крене на погрешну страну.

Одвоји се од организације, од структуре, од чланства, од бирача.

Што је моћ већа, наочаре су све тамније и непрозирније.

Лидери и Руководства Странака постану живи Исуси које носају на Златним Крстовима. Уз аплаузе запета овације.

Стање, пак, стоји другачије.

Пошто НДД СФера нема више многе сегменте, класе, односно слојеве становништва, већ су сви један, сиромашни и бесперспективни слој, пошто нема раднике, сељаке и синдикате, војску, саможртвену цркву и добру државну управљачку службу, Велика Политика Странка, била на власти или у опозицији, мора да уђе у процес Повратак Људима.

То подразумијева, данас и овдје

·        Укључење свих слојева у одлучивање унутар страначке структуре,

·        Укључивање свих слојева у представничка тијела на свим нивоима,

·        Непосредно, ненаметнуто и недириговано бирање страначких кандидата,

·        Креирање политике рада и искориштења могућих и доступних ресурса,

·        Подржавање сектора који запошљава по систему Једно Радно Мјесто, Једна Светиња,

·        Затварање Тржишта за робе које су и домаће, коликогод то било немогуће,

·        Захтијевање Партнерства са екстернаријумом, коликогод то иреално звучало,

·        Захтијевање да се средства из иностранства дају у радна мјеста а не у буџете, банке, задуживање и потрошњу,

·        Формулисање дугорочне политике Социјалног Савеза и њено промовисање у Национални Интерес од којег се не одступа.

Дабоме да је то тежак процес, са спорим резултатима и невидљивим крајем.

Дабоме да то значи уобличење нових лидера и политичара који ће да живе мукама тих Широких Социјалних Слојева.

Дабоме да то захтијева ломове у свијести многих из политичког паразитског акваријума.

Дабоме да то захтијева елиминацију локалних феудалних структура, паразита, тајкуна, мајкуна, шефида и криминалаца.

Дабоме да другог пута, за оваква друштва нема.

Дабоме да сам све мање увјерен да се концепт Странке Социјалног Савеза може осварити.

3189.

МАЛИМ НАЦИЈАМА

НАЈПОТРЕБНИЈА ЈЕ

ШИРОКА

СОЦИЈАЛНА СТРАНКА

Не кажем да нису потребни и конзервативни кретеноиди, Фелационисти и Колаборационисти, нпр. Али више у улози боцике и чичка, да мало опомињу на зло.

Широка социјална странка, Странка Социјалног Савеза заступа оне слојеве, који све више постају један слој, који су страдали у неолибералној глобализацији, транзицији, територијализацији и свеопштој западној деструкцију православног и славенског свијета.

Странка Социјалног Савеза укључује у свој корпус и бившу радничку класу, и незапослене бесперспективце, и вјернике, и сељане и пољопривреднике. А поштене интелигенције колико дође, дође.

Таква странка говори у име тог широког слоја. Није убједљива само због тога што има много чланова и много гласова. Већ има и много друштвених, социјалних, егзистенцијалних, слојева.

Очување такве странке, Странке Социјалног Савеза, врхунски је национални циљ. Не могу да кажем да је једнак очувању цркве, језика или земље. Али, јесте један од пресуднијих циљева.

НДД Сфера, Нација Држава Друштво, сама са собом и са свијетом, са територијалистима, завојевачима, сусједним непријтељима и сусједним недобронамјерницима, чак и са браћом, комуницира преко политичког рјечника Странке Социјалног Савеза.

Свака друга странка има сужен вокабулар, сужену оптику, сужен спектар кредибилитета.

Стога је недопустиво ССС инфицирати финансијашима, тајкунима, интересима, парама, непотизмом, каријеризмом, ауторитарношћу, ортодоксношћу, екстерном моћи, удбашима и убаченим ненародним елементима.

У тренутку пораза на изборима, чак и само за пет или десет посто гласова, таква странка се распада. Као странка Бориса Тадића.

Јер сви побројани, и непоменути, одлазе под друге чадоре и скуте. И собом носе своје ванстраначке релације и моћи, тражећи ново гнијездо, топлу коку, гдје би своје моћи излегли у размјери да могу да јој поједу батак, џигерицу о врат.

Странка Социјалног Савеза је креатор НДД оријентира. Она, својом социјалном ширином, креитра координатни систем и систем вриједности једног друштва. Иначе ће Цеца Мишко и Бизмиз преплавити све.

Свако ко дјелује као генератор у ССС, или у јавности и политици у њено име, мора да буде потпуно извраћен. Пред Богом, пред Јавношћу, пред Странком.

Нема мјеста питању Има ли нешто што Ми, Јавност и Бог не знамо.

Ако има. Па, онда пљунеш и залијепиш етикету Неупотребљиво.

И ногом удупе.

СУВЕРЕНИТЕТ КРИВИЦЕ

УМЈЕСТО

СУВЕРЕНИТЕТА НАРОДА

Неповезане прокламације Младена Иванића и Александра Вучића откривају дио опасних трендова које деценијама генерише Европа као испостава Америчке Територијализације. Те, главне идеологије Двадесетог и Двадесет првог вијела.

Иванић је рекао да није потребан Референдум о уласку БиХ у Нато Пакт.

Вучић је написао патетично Писмо Пријатељима гдје их је, Србе, окривио за све што им се догодило. У сну. Сад треба да се пробуде.

Одмах након Другог Свјетског Рата почела је борба против Русије. Земље су шапиране и мапиране и у тој борби није било бољег нити лошијег. Након пада Берлинског Зида, показало се да је Хладни Рат био Рат против Русије. Који је настављен и сада, када нема Варшавског Пакт и Соцлагера.

Збигњев, Америка, користио је у тој борби сва европска средства.

Не улазећи у друге сегменте, користио је и Социјалдемократију, претворивши је у Лажну Љевицу.

Та СДК, Социјалдемократија служила им је за проповиједи и проводбе либералног тржишта. За велике коалиције. Као и за омогућавање удара на Ирак, једну суверену земљу, отимање Косова од једне суверене земље. И слично.

Јасно је да је то процес уништавања Лијеве Идеје уз њену велику самопомоћ.

Упоредо са тим иде и процес уништавања радништва, синдикалног организовања и достојанства рада и сваког појединачног радника.

Приватизација и нови закони о раду, упоредни су процеси са тим циљем.

Али и уништавање Лијеве Идеје и стварање Лажне Љевице, само су маскирни процеси за потпуно одузимање суверенитета.

Чак и ако се толико буде добропогледан па прихвати аргумент да се свијет економски повезује са повећањем слободе протока роба и рада, ако се, дакле, занемари да је Профит главни разлог, што доводи до губитка економског суверенитета у смислу све мањег посједовања властитог тржишта само за себе и неминовног прихватања широковажећих економских регулатива које не иду на руку властитом тржишту и властитој економији, тешко је прихватити да је са економским суверенитетом потребно изгубити и Суверенитет Народа, Нације и Државе.

Онима које треба територијализовати одузима се свака врста Суверенитета. А нарочито Национални, односно Народни као темељ сваког суверенитета.

Осим Суверенитета Кривице.

Зар не дјелује сумњиво да је Србија крива за Први свјетски рат и, након сто година, за Први босанскохерцеговачки рат. И за губитак Косова.

Сада се Србији натура теза да нема никакве завјере већ је за све сама крива.

Сада се Србима натура теза да Референдум није потребан.

Ако није потребан за улазак под Нато, није, онда, потребан низашта.

Уништење радништва као друштвеног слоја, и индустрије као његовог егзистенцијалног темеља, обесмишљавање синдиката и њихово претварање у манипулативни апарат, ангажовање јејлских, харвардских, емемефових и вебеових експерата умјесто страначких, програматских и идеолошких лидера, искључује и Политичке Странке као групације које наступају у име друштвених слојева и кругова. И заступају их.

Кога заступају Јејлаши. СИЈ.

На помолу је, дакле, још један разлог за формирање и обликовањем Идеологије Социјалног Савеза и Политичке Странке Социјалног Савеза. Која ће у свом саставу, у улози утицаја и одлучивања, имати бројне и значајне представнике широких друштвених слојева, запослених, незапослених, руралних и приградских, радничких и образујућих кругова.

Јер широки слојеви, сав Народ, постају социјални случај.

Социјалност мора постати и Идеологија.