СУВЕРЕНИТЕТ КРИВИЦЕ

УМЈЕСТО

СУВЕРЕНИТЕТА НАРОДА

Неповезане прокламације Младена Иванића и Александра Вучића откривају дио опасних трендова које деценијама генерише Европа као испостава Америчке Територијализације. Те, главне идеологије Двадесетог и Двадесет првог вијела.

Иванић је рекао да није потребан Референдум о уласку БиХ у Нато Пакт.

Вучић је написао патетично Писмо Пријатељима гдје их је, Србе, окривио за све што им се догодило. У сну. Сад треба да се пробуде.

Одмах након Другог Свјетског Рата почела је борба против Русије. Земље су шапиране и мапиране и у тој борби није било бољег нити лошијег. Након пада Берлинског Зида, показало се да је Хладни Рат био Рат против Русије. Који је настављен и сада, када нема Варшавског Пакт и Соцлагера.

Збигњев, Америка, користио је у тој борби сва европска средства.

Не улазећи у друге сегменте, користио је и Социјалдемократију, претворивши је у Лажну Љевицу.

Та СДК, Социјалдемократија служила им је за проповиједи и проводбе либералног тржишта. За велике коалиције. Као и за омогућавање удара на Ирак, једну суверену земљу, отимање Косова од једне суверене земље. И слично.

Јасно је да је то процес уништавања Лијеве Идеје уз њену велику самопомоћ.

Упоредо са тим иде и процес уништавања радништва, синдикалног организовања и достојанства рада и сваког појединачног радника.

Приватизација и нови закони о раду, упоредни су процеси са тим циљем.

Али и уништавање Лијеве Идеје и стварање Лажне Љевице, само су маскирни процеси за потпуно одузимање суверенитета.

Чак и ако се толико буде добропогледан па прихвати аргумент да се свијет економски повезује са повећањем слободе протока роба и рада, ако се, дакле, занемари да је Профит главни разлог, што доводи до губитка економског суверенитета у смислу све мањег посједовања властитог тржишта само за себе и неминовног прихватања широковажећих економских регулатива које не иду на руку властитом тржишту и властитој економији, тешко је прихватити да је са економским суверенитетом потребно изгубити и Суверенитет Народа, Нације и Државе.

Онима које треба територијализовати одузима се свака врста Суверенитета. А нарочито Национални, односно Народни као темељ сваког суверенитета.

Осим Суверенитета Кривице.

Зар не дјелује сумњиво да је Србија крива за Први свјетски рат и, након сто година, за Први босанскохерцеговачки рат. И за губитак Косова.

Сада се Србији натура теза да нема никакве завјере већ је за све сама крива.

Сада се Србима натура теза да Референдум није потребан.

Ако није потребан за улазак под Нато, није, онда, потребан низашта.

Уништење радништва као друштвеног слоја, и индустрије као његовог егзистенцијалног темеља, обесмишљавање синдиката и њихово претварање у манипулативни апарат, ангажовање јејлских, харвардских, емемефових и вебеових експерата умјесто страначких, програматских и идеолошких лидера, искључује и Политичке Странке као групације које наступају у име друштвених слојева и кругова. И заступају их.

Кога заступају Јејлаши. СИЈ.

На помолу је, дакле, још један разлог за формирање и обликовањем Идеологије Социјалног Савеза и Политичке Странке Социјалног Савеза. Која ће у свом саставу, у улози утицаја и одлучивања, имати бројне и значајне представнике широких друштвених слојева, запослених, незапослених, руралних и приградских, радничких и образујућих кругова.

Јер широки слојеви, сав Народ, постају социјални случај.

Социјалност мора постати и Идеологија.