НЕ
ЗНАМ
ШТА
ЈОШ МОЖЕ
ДА
УЗБУДИ
ДАРУ
БУБАМАРУ,
ЉЕВИЦА
ИЛИ
БРИСЕЛИЦА
Дара Бубамара
је симбол за Јавност.
Јавност се
претворила у ту Дару, ниску, малу исполовњачену парапеваљку, која својим или
туђим гологузјем покушава прибавити мало медијске пажње коју су појели Вође,
Ријалитији и Таблоиди.
Нормална
Јавност, нажалост, у горем је положају и од Даре Бубамаре.
Ничим више
не може да се заинтересује.
Јавност се
предала.
Битка за
Стаљинград могла је да се преокрене.
Битка за
Јавност више не може.
Стога је
занимљиво пратити како је Јавност, и овдје и у Србији, мртваладна на европске
интеграцје, бриселизацију, поглавља, приступне преговоре.
То је и био
циљ.
Да Власти и
Брисел комуницирају са Ладним Гробовима умјесто Јавности.
У ту сврху
служи и низ празних тема које се бацају и у очи и у гузицу Јавности.
У БиХ је то
Извоз Мирка Шаровића.
У Србији је
то, тренутно, Борко Левица.
У ситуацији
док се још само у малим црквеним календарима не штампају болдовани наслови
Десет Вучићевих Заповести, причати о Левици у Србији, и то Левици Борка Стефановића,
дјелује доиста страдијски смијешно.
Коликогод анласери,
просери и генератори анимирања Јавности, Јавног Мнијења и Јавне Свијести, тобожњом
Љевицим, жељели да узбуде Дару Бубамару, они је, у ствари желе да умртве.
Јер тема
Левице Србије, смешна је тема.
Као што је
био смијешан и напад на политичке снаге које се, тобоже, одушевљавају Сиризом. Па
Подемосом.
А све је, у
ствари била одбрана Вучића и Напредњака и јачање њихових, Вучићевих, прије
свега, утврда, здања и недодирљивости.
Никаква
Љевица на овим просторима више не постоји. Нити има услова за постојање.
За шта би
се борила данашња Љевица. Некад је то било осмочасовно радно вријеме. Трипут осам.
Данас је то
остварено.
У Србији
имају 8 часова Вучића, 8 часова Ријалитија, 8 часова сна.
У Хрватској
имају 8 сати Моста, 8 сати Мамића, 8 сати сна.
Добро. У БиХ
је таблица множења нешто другачија. 8 сати Сарајева, 8 сати Савеза За Промјене,
8 сати Бакира.
Суштина је
у томе да Јавност, Грађани, Бирачи, Гласачи, Чланови, Политични и Аполитични
Појединци, немају шта да траже на Љевици и кад би сви похрлили тамо, као
Радикали у Напредњаке.
Ово што се
зове Љевица, у БиХ и у Хрватској, то је само есдепеизирани инстант превара са
истим циљем као и што је пласман Дариног самозадовољавања.
Љевица је,
поједностављено, или Револуција или Еволуција.
А услова ни
за једно ни за друго, данас, нема. Нема ни Српа ни Чекића, односно алатки,
друштвених полуга. Што је најтрагичније, нема ни циљева. Гдје Револуција и чега
Еволуција.
Стога ће
ово стање Ладних Гробова Живих да траје још једно вријеме, које може да буде и
дуго и предуго,
Док се, на
одређеном ступњу друтвеног развоја, не створе услови за формирање Странке
Социјалног Савеза.
Политичке Странке
која ће окупљати најшире слојеве обезвријеђеног, обесправљеног и од одлучивања
одлученог социјалног спектраријума.
