недеља, 20. децембар 2015.

ВОЂА,
ПАРТИЈА,
ОРГАНИЗАЦИЈА,
БРАТИЈА

Србија је најсупјешнија земља на коју је бачена атомска бомба дезинформација.
У Србији, данас, не можете сазнати ништа.
Има још земљица и земљичурака које теже том циљ, али не успијевају до краја.
Стање ума пјединца, поданика, грађанина, конзумента, који живи тамо гдје се не може сазнати ништа, такво је да ће он прихватити свашта. Све што му се баци.
Пирнем данас, као по сувом маслачку. И узмем двије пахуљице.
·        Вучић има пола милиона више подржавалаца од Српске Напредне Странке.
·        Николић, Предсидетељ Сербије. Да би срушили Вучића, они знају да треба разбити Есенес.
Ту долазимо до незаобилане и пресудне Балканске Тријаде. Вођа Народ Странка.
Познато је да су најприје измишљене Странке па онда створени Срби.
А онда је Господ Политички Бог, схвативиши да се Свијет не прави без вађења Свог, увидио грешку и у све удјенуо Вођу.
Они који су више слушали Бога, имали су велике среће или велике несреће са Вођама. Срби, напримјер. Имали су их толико, својих и туђих, да су неке морали и да поубијају.
Они који су више слушали попове, нису имали среће са вођама. Хрвати, на примјер. Послије Матије Губца, имали су покушај са Туђманом. Све док нису дочекали Колинду.
Ну.
Народ, поданици, појединци, конзументи, својим великим интересовањем за Политичке Странке, сад говорим о Србима, исказују мјеру свог колективитета. А то је озбиљан синдром. Колективтет је један од темеља НДД Сфере. Нација Држава Друштво.
Нација се не може опредметити без Државе. Државе нема без Нације. А када имате то обоје, потребно вам је Друштво. Имаче би Држава била само Тор са великом књигом Пописа Становништва.
Срби воле Колективитете преко свих мјера. Толико да су спремни кренути и за туђим Вођом, као што је Тито. Или вољети Путина више од своје жене. Или су, чак, спремни да изађу из своје вољене Странке, Радикалне, напримјер, и уђу у Напредну. Врата до врата. Као да су ушли у женски нужник. Пардон, снаја.
Посебни Политички Болесници, А Вође су углавном то, кад схвате те релације између Народа, Вође и Колективитета, почну да јебу и Народ и Колективитет. Странку повлака Партију.
То се увијек догађа на одрђеном ступњу развоја Вођа, Странака и међусобних односа. Пошто Моћ Вођи сужава зјенице и натиче му све тамније и тамније наочаре, он почиње да се одваја од Странке и Организације. Ширећи своја велика и топла крила према свима више него према онима из Странке и Организације. Тако се са пилићима, којих, временом, бива све мање, накупи и крокодилчића, са малим слатким репићима, пирана, двиљих крмака, мрких међеда, канибала, чак.
Колективитет Странка Организација то још увијек сагледава као Велику Моћ Драгог Вође. И дјелује по инерцији. Гласа на Изборима и за Странку и за Вођу. Па онда све више за Вођу јер ови из Странке почињу да дјелују мимо. Мали слатки репићи се претворили у крваве и опште репине.
Али, то је тренутак кад је Вођа заборавио да постоји Странка Партија Организација.
Чули сте да Вучић, напримјер, прича о Мојим Пријатељима и о Веберу.
Вође се, тада, крећу у том свијету. Непостојећих.
Питање је само начина како ће у тој фази, на тешком смрдљивом крају, пропасти Странка Организација.
Томислав Николић, Предсидетељ, не схвата шта је СПО, Странка Партија Организација.
Зато се њему чини да хоће да разбију СНС како би оборили Вучића.
Није тачно. Вучић ће, ако ико, разбити СНС.
Као што је Тадић разбио ДС.
Као што су Титићи, кад је Тито умро, разбили СКЈ.
Знајући како ствари теку, ономад сам покушао да Савез Независних Социјал Демократа организујем као Политичку Породицу. Јер је све уништиво, и војске, и милиције, и силе и бункери, и државе, и лидери, и вође, и богови. Само је Породица неуништива.
Дабоме да нисам успио.

Генерално. Одметање Вође, као и неприродно наметање, и упропашатавање Колективитета, најбољи пут је ка упрошашатавању цијеле НДД Сфере.