САДОМАСОВНА

КУЛТУРА

Када се, кроз неколико хиљада година буду вршила археолошка ископавања на локалитетима старих култура, Винчанска ће бити заборављена а археолози ће, са највећом пажњом, њежним четкицама да опрашују Дупе Старлете Станије.

Гробница Краљице Нефертити биће већ одавно пронађена и заборављена.

Дакле. Кутлура.

Кад хоћете да уништите неки Народ или Цивилизацију, уништите им културу. Па, на примјер, око Цркве Аја Софија подигнете четири минарета.

А кад неки Народ или Цивилизација пропадне, једино што се још може наћи јесу остаци Културе.

Данима гледам најаву Забрањеног Форума Александра Хршума.

Хршум је Осма Сарајевска Институција Културе. Толико се бори за Босанскохерцеговачке Теме да ми човјека дође жао.

То је као Четницима Четрдесеттреће читати Мафиест Комунистичке Партије.

У тој најави је и нека цурица, дјевојка, рођена вјероватно послије рата, а и ако је мало раније, одрасла је послијерата.

Она каже, отприлике, да има Културе у БиХ. Сека Алексић.

Сека Алексић је Певаљка. Има и неких пјесама. Ја сам је упамтио по томе што је у некој емисији устала и затресла гузицом, уз слоган Ово је Прва Мешалица Србије.

Дабоме да је бесмислено у БиХ говорити о Култури. Или о Култури у БиХ. Или о БиХ Култури.

Тамо гдје не постоји Држава нема ни Културе.

Мада је познато да су Невладине Организације изградиле Пирамиде.

Република Српска је своју Културу одавно заборавила, потиснула и закопала под огромне слојеве и наслаге јаловине. И оставила за нека боља археолошка времена.

Најприје би требало формирати Министарство Културе.

Мада знам да од тога нема ништа.

Затим би требало одвојити средства за Културу.

Мада видим да их нема.

Онда би требало у једну књижурину сабрати оно што је Култура Овдје са покушајем валоризације и рангирања.

Мада знам да то Власти, јер то може урадити само Власт, не занима. Пошто је профитабилније, то је њихово мишљење, оп. а., отићи на Славу Шукалових Светих 260.

Ну.

Може се много урадити и без Министарства Културе и без Пара.

Локалне Заједнице могу да учине највише. До неких бољих времена.

Нисам примијето да је нека већа Локална Заједница, такозвани Додикови Градови, напримјер, позвала, на предновогодишњи коктел, Сликаре, Скулпторе, Писце.

А да не говорим о томе да ником није пало на памет, да установи Сајам Сликарства, рецимо.

Који би могао да буде бољи и културнији од оног тезгоносног Сајма Књига, у шта се претворила свака таква манифестација откако су је преузели приватници.

То би Бањалука могла да уприличи за цијелу Републику. Мада Бањалука и не зна ко све слика ни у Бањалуци. И ваја.

И то по демократском принципу. Сваки сликар и вајар, по багателној цијени, закупи простор и изложи се. Можда нешто, сиротани, и продају. Можда се појави неки Ликовни Критичар, мнијем да их има, кад има толико експерата за Народне Посланике и то, па негдје изрекне какву похвалу или покуду. Па се начине тевепанели. Па људи виде да неко из њиховог краја слика, Сунце Ти Јебем.

Па би Додикови Градови, барем, могли позвати те своје вајаре и скулпторе, кад их упознају на предновогодишњем коктелу, да у граду изобликују нешто. Град ће им на локацију допремити камене или дрвене громаде.

Јер.

Култура је у опасности.

Станија је објавила да послије ријалитија, своје Дупе повлачи из Јавности.