ТРИ ВИЦА

О ЕКОНОМИЈИ

ТРАНЗИЦИЈЕ,

УЗ САДЕЈСТВО ЗАПАДА

Продаје херцеговачки јунак, додуше без бркова и устанака, јабуке. Под платанима, јађеће.

Подне прекренуло већ а нико не купује.

Иако је на валовитој трослојној љепенки од кутије оног Свилајона, уредно нашкрабано Свака Марку.

Заустави се један јунак са брковима. Како ће јабука бит марка. Пошто си ји купио. Па, по марку. По марку. По марку. Ђее, онда, твоја корист. Па, нека се и појие, ето.

*

Странац у Хотелу. Имал соба. Нема соба, јебле те собе. Имал соба, теби сто долара. Мрзим Америку али могу да погледам.

И, рецепционар оде до Ђуре. Види имал слободна соба. И да ти вратим они сто долара. Ђуро устаје и иде до Симеуна. Види имал кака соба. И да ти вратим оније сто долара. Симеун оде до Ђорђија. Видидер имал кака соба. И да ти вратим оне доларе и фала. Ђорђије оде до рецепционара, призва га, позади, да гост не види, Нема соба. И да ти вратим доларе. Млого фала брате. Рецепционар се врати госту, Враћам сто долара. Нема соба, господине.

*

Иду Хусо и Хасо путем.

Хасо ће Морам срат. Сери, јебосети.

Стење Хасо. Хусо разгледа флору и фауну. Бил појио говно за сто марки. Јебло те сто марки. Бил појио за иљаду. Јебло те говно, како не би. Ево паре.

Хасо се заокрену за стоосамдесет степени и поједе говно, узвуче чакшире и сретног лица, милујући џеп, крену ниспут.

Нану му јебем, иако је умрла прошле године, по читавом ће селу причат како сам појео говно а ја ћу паре потрошити и прије нег се рашчује.

Јесам и ја будала, дадо иљаду марки будали.

Морам и ја срат, Хасо.

Сери, благотеби.

Хасо чека и разгледа средње и ниже раслиње.

Бил ти поијо говно за иљаду марки.

Не требаш ме двапут питат.

На. Хусо се заокрену за стоосамдесет степени, на сјевероисток, и поједе говно. Извади флашицу из унутрашњег џепа, мало се подапра, узвуче чакшире и крену сретног лица ниспут, држећи се за џеп.

Шта учинисмо, сити се гована наједосомо а нико не заради.

Хаси се оте наглас, Ма, битно је да се лова обрће. И да се зна поријекло новца.

*

Извјештај Блумберга из БиХ.

Несташица соба и гована.

Цијена јабука ће драстично пасти.

РЕФОРМСКА АГЕНДА.

БЕСМИСАО

НЕЕФИКАСНОСТИ.

ПРИКРИВЕН

МЕХАНИЗАМ

ПЉАЧКЕ.

Јављају да је коначно усаглашена Реформска Агенда.

Тако да Ми Ниже Потписани могу да одахну.

А и наредбодавци из Брисела.

Не може јасно да се види око чега се усаглашавало у задњој фази. Јер и пријашњи текст био је лук и вода, ништа конкретно и ништа економски видљиво.

Уосталом, називи одјељака те Реформске Агенде су симптоматични.

Из неколико разлога.

Досад су углавном биле на захтјевима Болне Реформе, Уставне Промјене, Реформа Полиције, Унитаризација.

Сада се, наједном говори о Социјалној Заштити.

Јасно је да је нека подвала у питању.

Друго. У Реформској Агенди се нигдје не помиње Економија.

Неке натукнице о пословној клими и конкурентности су прохујале са временом. Као Блерова социјалдемократија, Трећи Пут, у Инглеској.

Ево назива одјељака.

·        Јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост

·        Пословна клима и конкурентност

·        Тржиште рада

·        Реформа социјалне заштите и пензија

·        Владавина права и добро управљање (која будала ово састави)

·        Реформа јавне управе.

У овим условима само идиот, преварант или аналфабет може да говори о тржишту рада.

Или. Коме је потребна реформа Јавне Управе. Кад никоме није потребна ни Јавна Управа. Односно, никоме не служи. Сама себи је сврха.

Шта је потребна суштина Босне и Херцеговине.

Под условом да се тродјелно федерализује и задржи Дејтонски Споразум, изворни, као темељ и тог заједништва са Трећим Ентитетом.

БиХ, а то,у ствари, важи за Републику Српску, јер је јасно да од БиХ  неће бити ништа, јасно је да Сарајево никада неће пристати на Трећи Ентитет прије него што укине Републику Српску,

·        Мора формирати своје политике тако да искористи све предности које има. Пољопривреда, сточарство, прерада меса, воћарство и повртларство и прерада, виноградарство и винарство, дрвопрерада...

·        Мора захтијевати од Брисела помоћ и партнерство у томе пројекту. Дакле, погодности пласмана и извоза а заштиту домаћег тржишта и произвођача. Ако желите, ви господо из Брисела, да отворимо неко поглавље, повећајте контигенте извоза у ЕУ. Ми не можемо командовати тржишту. Онда не можете командовати ни нама.

·        Мора цијелим спектрима и лепезама пронаћи олакшице, стимулансе и дугорочну оријентацију да се село развија не као инфраструктурна фолирантска погодност, већ да се село развија као Село Економије.  Потребно је развити Економију Села. То ће ријешити многе проблеме о којима сере Реформска Агенда. Људи ље почети да се селе из јавне управе и свега државног у ту Економију Села. Никаквом Реформом нико никад није смањио администрацију. То је комунистичка превара. Смањење репрезентације и путних трошкова. Уосталом, што је држава, и њена економија, развијенија, то већу и скупљу јавну управу захтијева. Све то ће регулисати и проблеме са тржиштем рада, са образовањем и слично. Дабоме, то није лако. То је обиман систем мјера и захтијева многе жртве Владе и Администрације. Захтијева и памет. А она, у овдашњим владама, није одмакла даље од подстицаја и плавог дизела. Само та чињеница говори да је бирокртизовано писана Реформска Агенда апсолутно непроводљива. Чак и кад би суштински била реална.

·        Мора власнике постојећих радних мјеста, оно што се застарјелим и потпуно неекономским језиком назива Послодавци и слично, ослободити давитељства стега и процедура. Један мој друг, који има сервис волво аутомобила, четири дизалице и шест радника, четири године је чекао локацијске услове у Лакташима, за аутосервис и радионицу. Глупи Лакташи нису хтјели да узму 100.000 марака у буџет и да му то издају за два дана. Случајно је дошао до начелника који је натјерао кретеноиде да то учине за та два дана. Умјесто да су га првог дана прије четири године, одмах пољубили у дупе и питали Шта још треба, Господине Који Ће Запошљавати и Порез Плаћати.

Дакле, сваког ко запошљава неког, или самог себе, законито, треба издићи изнад свих службеника, управа и министара. И олакшати му то запошљавање. Јер запошљавање доноси плату, плата доноси потрошњу, потрошња доноси порезе, да не серем даље...

И то је тешко. И то захтијева велике организационе напоре и трпање метра у главу а милиметра у гујицу.

·        Мора се, да би све то било диобено чисто, постићи унутрашњи договор о подјели до дејтонских темеља. Пошто то Сарајево неће никада прихватити, Република Српска се мора одијелити. До Дејтонске Самосталности.

Али. Многе ствари може упоредо радити. Као што је Екомија Села. Јер све те предности су смјештене, већим дијелом, у Републику Српску. А учешће у тим агендама, координацијама и зајебанцијама условљавати отварањем тржишта ЕУ. Ово са кромпиром је ситни фол. Сва сила може да се извози у Европу. Кад би Брисел хтио да нам омогући развој.

Ну.

Брисел, напротив, жели да нас угуши, потчини.

Зато је Реформска Агенда обична Фарса & Фасада.

Нешто као Подунавска Конфедерација.

Република Српска, њена Власт, а задњи је час, мора да почне да ради на овим, и другим мјерама. И да се у Народној скупштини обезбиједи консензус за то.

Иначе нас чекају врела времена која ће, прије свега, угрозити наш опстанак.

РЕФОРМСКА

АГЕНДА.

НИ НАПОЈ.

СПЉАЧИНЕ.

Како неко, некидан, у Србији, рече поводом једне друге теме.

Људи на Балкану су, током историје, научили да их лажу вјешти и вишелични, мало је бити дволичан током толико вијекова, владари и конкретни властари.

Сада смо, на жалост, спали КЗШ. Курцу За Уши.

Сад нам лажу обични будалаши.

Извјесни Фергусон, дипломата у Сарајеву, уз моју искрену сућут, рекао је овако Ако се сви фокусирају на садржај реформи и њихову имплементацију, онда ће се Механизам Координације сам по себи ријешити.

Тај Механизам Координације је подручје новог унутрашњег међунационалног подјармљивања и покоравања. Односно, покушај Сарајева да унитаризује БиХ у односима са нечим што нема ни у магли ни међу гускама, са ЕУ на приступном путу.

Другим колосијеком, пак, јуриша ЕУ, Финансијерски Територијалисти, који су написали небулозни папир назван Реформска Агенда.

У њему се помињу нова радна мјеста, социјални програми, стабилизација фондова и сличне опозиционе јевтине флоскуле, како би се прикрио двоструки циљ ЕУ и ФТ.

Један је Потпуно стављање под шапу здраве економије, оног што је још остало.

Други је слабљење власти на свм нивоима у БиХ. Што се треба провести смањеним утицајем на јавна предузећа, приватизацијом, што је друго име за продају странцима, и реструктурисањем здравства, пензионог система и слично.

Власти би се додатно искључиле из управљања НДД Сфером, Нација Држава, Друштво, помоћу лабилних социјалних односа. Јер, мале плате, ограничена суме на радна мјеста, штедња, лоша здравствена заштита, несигурне пензије... доводиће до перманентног незадовољства у друштву.

Тиме се поништава и воља бирача. Јер онај ко је изабран онемогућен је да влада и да одговара.

А тиме се поништава и важност политичке артикулације, односно Страначког Система и појединих странака.

Умјесто СДА, ХДЗ, СНСД, СДС, од којих прве три, као зло, помиње одлазећи будалаш из Ам Амб, на сцену ступају нове Политичке Странке. ММФ. ЕК. WB.

То је она злогласна Тројка која уништава Грчку. И Друге земље, само мање видљиво.

Реформска Агенда је пуна фраза о томе како ће ова влада или она влада затражити помоћ од Свјетске Банке, која ће у сарадњи са ММФ ово и оно, која ће подносити извјештаје представнику Европске Комисије у Сарајеву...

А када се погледа суштински приступ који је смјештен у одјељак 8. Јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост, видљива је елементарна глупост која се сервира кроз бирократизоване синтагме крајње самоуправне, кардељијанске провенијенције.

Па се у истом, том првом пасусу одјељка 8, каже:

·        Фискална консолидација ће бити проведена смањивањем јавне потрошње те повећањем јавних прихода.

·        Постоји јасна потреба за смањењм владиног сектора у економији и знатног смањења порезног оперећења на рад и инвестиције.

Како повећати јавне приходе а смањити порезе.

Други одјељци су још хаотичнији, економски декоординисани и политички увијени до те мјере да је депласирано о њима расправљати. Довољно је рећи да за реформе фондова, да функционишу тако да нису брига власника економије, захтијевају огромна финансијска средства којих нема. Али се могу зајмити код ММФ и Свјетске Банке.

Главни циљ је да се у БиХ у власт уведе Злогласна Тројка и то је онда крај цијелог политичког система и економског миљеа.

Онда ће БиХ бити Земља хиљаду малих вучића. Оних који ће се клањати и сваког дана нешто историјски учинити за Брисел и З&ФТ.

Реформска Агенда се још усаглашава.

То је смијешна процесија у којој је главна алатка да се Федерација и Република Српска помену на што више мјеста, како би се замазале очи Српској и Србима на тему Није то Унитаризација.

Народна Скупштина Републике Српске мора, уз помоћ економске јавности, па и академске, расправити ову Ахднаму савремене Бриселске Империје. И одбити је.

Јер она је директно уништење Републике Српске. На дуги рок. Пошто се Охаер и Сарајевске Амбасаде нису најбоље показале.

И других у БиХ. Али они ме мање занимају.

ПОКЛАЛИ СЕ ЗА

ДЕМОКРАТИЈУ

А ЗАЛУТАЛИ У

РЕФОРМСКУ АГЕНДУ

Потврђује се оно што сам рекао а што сам небројено пута искусио. Кад Странци Усранци инсистирају да се нешто потпише, увијек се иза брда ваља нека подвала.

Велика политичка фарса са Изјавом која је потурена Предсједништву, дошла је, сада, на наплату у виду Реформске Агенде.

Иначе, синтагма Реформска Агенда први пут је употријебљена у Калесији 687. године, уклесана у једном камену.

Реформска агенда садржи два циља. Један је прикривен а други је отворен.

Први је Унитаризација.

Други је Окупација.

Први жели да оствари Сарајевски Политички Круг и бошњачко вјерско и политичко вођство, што би било важан корак у потчињавању остатака друге двије нације, Срба и Хрвата. Јер, они нас никад неће признати за Нације, сматрајући да су Срби и Хрвати у Србији и Хрватској а ово овдје су остаци, босански.

Други циљ жели да оствари Збигњев и Финансијерски Територијалисти. ЗиФТ.

Њима је потребна окупација земље и они је проводе немилосрдно.

Срања о социјалним и економским реформама, умотана у бирократовштину типа Покретање процеса опоравка и модернизације економије, Отварање радних мјеста, Боља циљана расподјела социјалних давања, Одрживо и правично друштвено окружење, Побољшано корпоративно управљање, Ојачане праксе управљања ризиком ради побољшања приступа финансијама... само су магла за будале.

Реформску Агенду није писао нико у Босни и Херцеговини. То је папир који је добијен и преведен. Или је писан по диктату.

О намјерама Сарајева овдје нећу говорити, јер је то позната тема.

А о намјерама Зифта, Збигњева и Финансијерских Територијалиста, ЗиФТ, говори шест области које се настоји запосјести.

·        Јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост

·        Пословна клима и конкурентност

·        Тржиште рада

·        Реформе социјалне заштите и пензија

·        Владавина закона и добро управљање

·        Реформа јавне управе.

Све су то области у којима треба отворити пут потпуном економском, финансијерском и територијалном покоравању Босне и Херцеговине.

Пошто је јасно речено да све треба продати, до електропривреде, Зифтовцима треба отворити све путеве како БиХ, и Република Српска, не би ни трунком свог суверенитета и свог интереса, сметале.

Реформска Агенда земљу предаје ММФ-у.

Само на другој страници Агенде, Емемеф је поменут четири пута иза ријечи „договорено“.

Чак и када би се проводили само неки дијелови Реформске Агенде, врло брзо би имали краткорочне посљедице. А то је социјална несигурност много већа од садашње, социјалне турбуленције, много ломова па и социјалне немире. Тај миље Зифтовцима, а и Сарајеву највише одговара. Јер даје највише могућности за брзе потезе који се не могу разазнати, протумачити и спријечити.

Дугорочно, Република Српска би изгубила сваку Сувереност и Самосталност и претворила би се у пореску канцеларију за рачун Сарајева и Странаца Усранаца.

Добро, имала би обавезу одржавања семафора и путне сигнализације, право на кажњавање прекорачења брзине и отчепљавање сливника.

Експерти у Влади Српске, мада их тамо нема, треба да протумаче намјере и предвиде трендове из Реформске Агенде, да то пред Народном Скуштином образложе и одбију.

А да Јавности, питко и разумљиво, то објасне.

Сада се показује сва погубност непостојања домаће, говорим о Републици Српској, дугорочне и краткорочне политике која иде ка стабилизацији.

У тај празан простор, онда, улазе, Зле Намјере.