уторак, 7. март 2017.

ДВОЈСТВО
САРАЈЕВСКЕ
И БАКИРОВЕ ТОРТУРЕ
НАД БОСНОМ
И ХЕРЦЕГОВИНОМ

Симпатично је како Савез За Промјене, као дијете, мало трчи Бакиру у крило, мало у Парламент, у вртић.
Али није политички исправно.
Видим да су им, као и свим бошњачким унитарним парламентарцима, пуна уста Парламента.
БојиЋ, чак, позива посланике Есенесдеа да дођу у Парламент, да заједно бране Републику Српску.
Отвори се Миљацко и мостове прогутај.
И осталима су уста пуна Демокрације.
У Парламенту треба причати о свему.
Чињенице, пак, иду шумом.
У Парламенту БиХ, ПСБиХ, може се причати о свему осим о ономе што Бакир, и БПК, не дозвољава.
Како у Парламенту није била Ревизија. Како не може да прође Телевизија на Хрватском Језику. А може да се Босански Језик утрпа у Српску. Како Парламент не обустави измјене окупационог уговора са ЕУ, који уништава Пољопривреду Српске. Како ПСБиХ не расправи о Изборном Закону који дискриминише Хрвате у бирању Хрватског Члана Предсједништва.
И тако даље.
Позивање на ПС БиХ, такозвани Државни Парламент, како му тепају нене, турци и унитаристи, директно је одобрење Бакиру Изетбеговићу да у свом политичком систему, Бакир Чадор, дјелује даље на стари начин.
А то је османски, пашалучки, волунтаристички, начин. Начин једновјерске диктатуре.
Ако ћемо је напит по Парламенту, онда би и Апелација Уставном суду о Дану Републке морала да буде одобрена у Парламенту.
Савез За Промјене неће да објави да Власт у Сарајеву више нема већину. Чак и када не гласају у ПС БиХ, њихова три министра гласају у Савјету Министара.
Објава изласка из Већине и забрана да у Савјету министара гласају за било шта, промовисала би Пад Власти у Сарајеву.
То је једини прави одговор на Османско Терористичко Чадор дјеловање Бакира Изетбеговића.
Зашто Заједнићке Институције не би претворили у Мостар.
Овако, Савез За Промјене би се и јебао и да им уђе.
Таквим дјеловањем, Савез За Промјене се промовише у главног генератора за одржање Бакира Изетбеговића. У његовој формалној и, много већој, неформалној власти.
И промовише своје одустајање од Српске, своју неспособност да схвате трендове и посљедице.
Што је много опасније од обичне издаје, измећарства и служинства.