ВИСОКА

ПОЛИТИЧКА

ШКОЛА

РЕВИЗИЈЕ

То што Младен Иванић расталасава, одмах по примитку вијести из Хага, да је пад Ревизије његов Успјех Каријере, то је само показвање Мектићевског Провинцијализма. На други начин и другим приручним средствима.

Много је аргумената а један је и тај да је Софтић давно обавијештен, од тог Суда, да нема аусвајс.

Мада је разумљиво да Иванић то гледа плитко и да од себе прави Оплазу, површни лиз плуга који је испо из бразде.

Иванић је као политичар такав. Никад се неће ознојити и подметнути главу и леђа, да га не би у будућнсти коштало. Зато он говори о Каријери. Ко да је У Тант, Сунце Ти Јебем.

Увијек ће све употријебити за себе. И то што су му основали ПДП, и СЗП, и функцију, и гласове и процесе. Он је овај мандат схватио као степеницу за сљедећи. Он није то схватио као вријеме да се нешто уради за Републику Српску, већ за себе и Каријеру.

Уосталом, он је прије Избора и у кампањи, стално причао о Босни и Херцеговини а не о Републици Српској.

Али ако Младен Иванић оре Оплазе, Република Српска нема права на то.

Пад Ревизије неће ништа конкретно донијети.

Муслимани ће и даље да живе у Геноциду.

Антагонизам између Срба и муслимана остаће на свом мјесту на скали.

Босна и Херцеговина и даље неће  постојати.

Али. Пад Ревизије има многа значења.

● Сви су Бакир. Сви су Ревизија. Сви су, у Сарају, јединствени против Српског Народа. Могу сада да нападају Бакира колико хоће, јер Валтер није успио да одбрани Сарајево. Али ће и даље бити јединствени у својој мрачној отоманској визури.

● Завршена је ера Босанског Унитарног Волунтаризма. Коју је практиковао Бошњачки Политички Круг, од првог дана након потписа у Паризу. Уз Садејство унитароидног дијела Међународне Заједнице.

● Режија Позоришне Представе зване Босна и Херцеговина, из темеља се мијења.

Досад је режирано све. Од недејтонских институција до формирања странака, коалиција, платформи и савеза. И Ревизија је режирана. Али умјетнички дојам је посве друкчији.

Сада је Режија први пут у Представу Босна и Херцеговина увела Чин Самоубиства.

Бакир Изетбеговић, коликогод био бленто за политику, неталентованији син неталентованог оца, никада досад није улетио у Политичко Самоубиство.

Колико ће то коштати Бакира његове Каријере, симптоматично је да и он и Иванић говоре о Каријарама, као да су ушли у осми круг Пинкових Звезда, то је друго питање. Изетбеговић има, у Бошњачком Политичком Кругу, статус Сарајевског Вучића. Сви су против њега а нема ко да га обори.

● Политика Жртве, као златно важење за стварање Државе, Доминације и Политичког Система, ствар је прошлости.

За оне који су Жртве користили двадесет и више година, ово је потпуни дебакл. Јер су очекивали да окривљавањем Србије појачају Геноцид у Босни. Знајући да је климава пресуда оног другог суда у Хагу о Геноциду у Сребреници. Климава јер је нереална, пошто се ради о Стријељању Ратних Заробљеника, и јер је судска. Суд Правде, када би донио пресуду о Геноциду, још ако је окривљена Србија, то би већ имало историјску тежину. Овако је са Геноцидом завршено. Историографија сигурно неће ништа од тога што се десило у ратовима Браства и Јединства, оквалификовати као Геноцид.

То не значи да бошњачки политичари и вјеродостојници неће даље инсистирати на Жртви. Јер то је тако Српског Посла.

● Ово је прави час да Срби Српске схвате да је Пробосанска Српска Политика најобичнија Страдија. А Срби Србије, да осим Хладне Коегзистениције, са Сарајевом нема другог секса.

● Републици Српској би требало да је дефинитивно јасно да је одабир, одлазак и учешће у Заједничким Институцијама у Сарајеву, капитално Национално Питање.

То је досад био одлазак Да Гујица Види Пута. Као што је Иванићев одлазак у ПБиХ. Лијечење политичких болести, као што је Пробосанство Младена Босића, мирисање јевтиним парфемима јавности, као што то ради Драган Мектић.

Република Српска мора пронаћи начин да, у складу са формулисањем Национаног Програма, формулише и Националну Формулу понашања у Сарајеву, која би за све била H2SO4. Киселина а не вода.

2018а ће бити прва прилика.

Сваки будући улазак у мозаик Заједничкх Институција, мора да има Политичке Услове. Био то Есдеес и његова групација, био то Есенесде и његова коалиција, био то неко трећи.

Политички Услови Српске морају да буду срачунати дугорочно. И да као црвену нит имају Самосталаност Српске у оквиру Дејтонске БиХ. Најмање.

За то су потребне обје јаке, и српске, националне, политичке странке. СДС и СНСД.

И муда од суве грабовине при пању.