четвртак, 09. март 2017.

ИСТОРИЈСКИ РЕВАНШ
БАРСЕЛОНЕ
И ДНЕВНЕ БАНАЛИЈЕ
ПРОВИНЦИЈАЛАЦА

Барселона је синоћ побиједила Пари Сен Жермен са 6:1 и тако поништила његову предност из Париза о четири гола.
Кад се само гледа синоћ, то јесте чудо.
Али када се гледа да је чудо и Барселони дати четири гола, онда се све мора погледати реалније.
Јасно је да Барселона одавно нема своју игру која је била неприкосновена и против које је помагао једино Мурињов зглобни аутобус испред гола и огромна физичка спрема.
Као што је јасно да ПСЖ такође нема игру, иако има неколико сјајних појединаца и свјетлуцавих имена.
То што је Барса примила Четири у Паризу, може се образложити и том чињеницом али и чињеницом да се све чешће догађа да Велики Клуб нема Свој Дан.
Велики број појединаца, играча, од пете године живи живот истом шином, истим путем, посвећени су вјештинама с лоптом и снази.
Али. Ни изблиза толико се не ради с њима на психолошком, вољном и карактерном плану.
Стога се таква цјелина лако распадне.
Ако Игра не функционише на високом технолошком нивоу, једна мала појединачна психиолошка слабост има ефект као и напуштање једног рова на најјачој линији.
ПСЖ је синоћ изгубио и због тога што нема Игру.
Мада је тешко имати Игру Одбране од Барселоне на њеном терену. Као и од Реала или Бајерна.
Ну. ПСЖ је и на психолошком нивоу много мање цјелина него Барселона.
У Барселону, још увијек, долазиш. У ПСЖ се продајеш.
Стога није издржала његова затворена игра коју је почео од првог минута. Таквом игром се не може одбранити. Јер у великом броју играча на малом простору и ти ћеш да чиниш грешке. А сваки гол из грешке, у тим пресудним утакмицама, вуче сљедећи гол. А сљедећи вуче још два. Итд.
Тачно се то догодило ПСЖ-у.
Када је покушао да помакне своје играче према центру дошли су у шансе и дали гол, јер је Барса слаба са одбраном и јер је све мобилисала у прве борбене редове.
Када се ПСЖ, након гола повукао, реално рачунајући да ће моћи да очува резултат, а и јесте било реално, услиједила је казна.
Ну. Без обзира на све, Барса није постигла нешто на увјерљвости и мени овај пролаз поред ПСЖ не гарантује да ће Барса освојити Лигу Првака.
Она нема замјену за линију коју су држали Пујол – Чави Ернандез. И нема десног бека. Откако је отишао онај бразислки Прцо. А и са њим је било проблема.
Стога је синоћ изморени Ракитић једноставно пустио играча који је главом вратио лопту Каванију. Да је био искуснији играч одбране, када је видио да не може да га спријечи, у правом тренутку би се повукао назад, тамо гдје ће дати лопту, и тако омео Каванија.
Барса те линије не може лако ријешити и то ће вући и у сљедећој сезони.
Оно што ће морати да ријеши јесте Глумачка Екипа Суарез – Нејмар.
То већ смета Барселониној игри и предоџби судија о њој. Ниједан ни други нису психолошки спремни да буду играчи великих клубова.
С тим што барса није нашла одговарајуће мјесто за Нејмара, који је синоћ требао да игра метар унутар шеснаестерца, јер је он вјешт са лоптом на малом простору, и морало би га се фаулирати. Али ако има особине да туче с леђа без лопте, онда није ни за то.
Да се мене пита, ја бих га се ријешио. Продао бих га.
Барселона није синоћ, претежно, побиједила квалитетом своје игре. Јесте Игром и кукавичлуком ПСЖ-а подједнако.
У то треба убројати и пенале за Барселону. Не та два синошња већ Пенале уопште, који постају један од најспорнијих пунктова фудбала.
На томе се добијају утакмице, на томе се правдају порази, на томе се гради представа да неки клуб има пролаз код судија а добри, талентовани и поштени немају.
Данашња игра је тако брза и снажна да је веома тешко разлучивати у реалном времену прекршаје и обичне контакте.
Код снаге данашњих играча није могуће рећи, као што многи коментатори то раде, Није ово био додир за пенал.
Ко није играо фудбал, не разумије како један мали покрет може да избаци играча, да га обори, или да га онемогући да дође до лопте или, кад је има, да је шутне како треба.
То што у дневном боравку изгледа као наслонио му руку на прса, у свлачионици изгледа као бол грудне кости и модрица.
Онај ударац у Торесов потиљак, да се Торес није укочио, изгледао би као сваки други контат.
Други, већи, проблем, јесте уједначавање критеријума.
Њих је тешко уједначити и на једној утамици а камо ли у читавој Лиги.
На једној утакмици је проблем у томе што судија не може да  буде на сваком мјесту, у довољној близини, и са добре стране дуела, да би све процијенио. А није могуће код сваког дуела заустављати игру и прегледавати снимке пет, шест камера. Нити је могуће да све важне утакмице суди један судија, ради једног критеријума.
Међутим, треба знати да је скоро сваки контакт у Шеснаестерцу, са нападачем, прекршај. Осим ако видљиво ниси прво дотакао лопту. А и то не увијек, јер је старт с леђа, на лопту, пола пола. Као што је прекршај сваки контакт са голманом у Петерцу.
Добар дио порталске и мрежне јавности устао је, одмах синоћ, против Барселоне и окривио је за два Судијска Пенала.
Оба прекршаја су постојала. И ту се нема шта приговарати. Нејмар није дужан да прескаче нечију главу. А због тога би закаснио за лоптом.
У другом случају рука испред прса је јасна и није ту да неког милује.
Они који су стручњаци за све, па и Барсине пенале, производ су савременом дотока Информација. Знају све а не знају ништа. О свему можеш да имаш мишљење. А сада и свако своје мишљење можеш да кажеш.
То више није Анархија, то је Деструкција.
Јер, нпр, хрватски портал Индекс.хр, који ванземаљски нереално укива у звијезде сваког играча Хрвата у европским клубовима, сав се окрено против Барсе, и повукао Мрежно Јавно Мнијење за собом.
Оно што је објективно за Барсу и ПСЖ рекао сам напријед.
А најобјективније је то што је Барса више од Клуба а ПСЖ је само Тим.
И због тога је Барса прошла.
Мада јој то није гаранција за сљедећи пут.