НЕСАГЛЕДИВЕ
СУ
ПОСЉЕДИЦЕ
УНИШТЕЊА
И
УМРТВЉЕЊА
ВЕЛИКИХ
ПОЛИТИЧКИХ
СТРАНАКА
У тој Усраној
Америци, страначки систем је двополан. Постоји ту још неких ситница, као и у
Енглеској, али оне нису битне. Тај амерички страначки мозик нарочито букне
годину ипо, двије, пред изборе.
Најприје се
тешка битка води унутар странке за номинацију кандидатуре за Президента.
У највећем броју
држава, таква се кампања не води ни за Предсједника Државе.
Без обзира што
је Америка, таква каква је, па и њене Странке, један велики Мравињак у коме има
долара, нафте, наркотика, тенкова, атомских бомби, и свакојаке мрачне
прљавштине, а мрава најмање, мора се признати да то личи на унутарстраначку
демократију.
Демократе и Републиканци,
послије, кроз мандат, живе у тим Конгресима и Сенатима.
И мале Државе
и Нације, треба да имају своје Велике Политичке Странке.
Из једноставних
дарвинистичко-марксистичких разлога а о којима ми је досадно да овдје
расписујем.
Боље је
погледати шта су посљедице девастирања ВПС.
У Америци је
то Трамп.
Јер су странке
предане на употребу Дубокој Држави, Парауставу, Парамоћи. А Предсједник, когагод
нађу, Бил, Обама... служи да има ко да лети оним авионом.
Онда се појави
Трамп, сељачина, натуршчик, као законит продукт незадовљства, и разјебе цијели
систем.
Код нас, и
около, стање је још погубније.
█ СДС – никад није
успио да се трансформише у Политичку Странку. Чак ни у времену када је владао
СНСД, што је била боља прилика него она послијератна.
█ СНСД –
понавља грешке СДС-а. У структурама је превише оних који су били у СДС-у,
превише Службаша, превише Тајкуна, Феудалаца и Менаџера.
Главни Одбор
је безгласан. Додик, као Предсједник Странке, све је. Не да Странци да дише.
█ СНС – Њихов Главни
одбор је Једногласан. Можда и има прољев али не смије да предне. Ни да пуне.
Вучић је све. Томи Драгица, Шешељу Хаг, Дачићу Слоба.
█ СДА – Све више
личи на једну велику молитву. Клекнули сви и залијепили чело на земљу, нит море
нит роморе. Тако још од смрти Тихића. Актуелна Четворка њихова и они ошто су
прије отишли, као и у СДС-у, показују одређене успјехе. Али, Бакир је и Софтић,
и Силајџић, и свој Бабо Алија, и Минаре, и Оџа, и Шејтан.
*
Када Велике Политичке
Странке уђу у ту фазу, настаје неколико проблема.
► Технологија
њиховог унутрашњег живота преноси се на остале институте и, постепено, на
друштво.
► Такве
Странке је веома тешко побиједити на изборима. Јер се, други, много мањи, боре
страначким алаткама а потчињена Странка се бори свим невидљивим а невјероватно
моћним акцелраторима.
► Одлучивање
се затвара у унутрашњи џеп једног човјека. Као у Бакировом случају Ревизије. Или
у Вучићевом случају, на коју ће страну Србија.
► Само је
корак до пропасти. Као што је пропала Странка Бориса Тадића.
*
У којојгод се
фази таква ВПС нашла, она је необорив знак огољавања НДД Сфере.
Након
економије, дерегулисан је и Политички Сегмент. Национална Политика више не
постоји. Јер се своди на Лидера или Вођу.
А то је за
Нацију, Народ, Бираче, Јавност, велика варка.
Мислиш да га
имаш а он отишо на пушење код Монике.
