ЕНКЛАВА
САРАЈЕВСКИХ
ТУРАКА
Проблем Босне
и Херцеговине није рјешив.
Она је само
Јаловина на вијековима таложеној Мржњи и Лажима.
Гдје су
Лажи новијег датума.
Хрвати у
њој нису ни за какву еуропеизацију, већ за чисто Хрватство. Са примјесама
Усташтва, ако затреба. Само се ХДЗ БиХ држи уљудбено и латински, да би сачувао
супстанцу. А, због тога, Сарај настоји да нађе довољно својих Лијановића, Даиџа
и Комшића, да поништи тај ортодоксни хрватски тренд.
Срби, у
Републици Српској, нису ни за Исток ни за Запад. Већ су само за Национални
Опстанак. Они знају да живе изнад Јасеновца.
Стога Сарај
настоји да нађе довољно Потурица да им разбије то исконско природно давање.
Бошњаци, по
најновијој номенклатури, које представља Сарајски Политички Круг, и, још уже,
Бакир Сарај Чадор, нису за Европске Интеграције. Али нису ни за Исток. Они су
амалгам ишчашене, искомплексиране и сламкоспасоносне идеје о Исламској
Републици, Алије Изетбеговића, једне аутистичне идеје о немогућој Држави ендемске
префабриковане вјерске скупине.
Бакир Чадор
Сарај настоји да искористи нешто Истока, Ердогана, али само за ту своју
аутистичну идеју.
Стога прихватају,
Сарајтурцичадорци, мјешавину свијести Отоманских Кољача и овдашњих слабих
православних прагматиста који су прихватли Ислам да би сачували, не
егзистенцију, већ богатство, чаршијлук и привилегије. И да би били изнад
Сиротиње Раје.
Та особина
Слабих Православаца није овдашња. Она је индукована из исте те Отоманске
Подсвијести коју су паше одржавале као главну технологију владања. Јер је
свако, од подржавалаца Паше, знао да ће изгубити главу, што постаје важнији и
Паши ближи и оданији. Само се из крвних жила трудио да то буде што касније.
Тај
подсвјесни Амалгам Отоманске и Потуричке Свијести живи и данас у полиитичкој
групи Бакир Сарај Чадор.
А епохално
егземпларно, нијансирано и слојевито презентује га Бакир Изетбеговић.
Који без
икакве савјести користи слабу сарајску балијску сиротињу као подршку својој одлуци
о Ревизији, коју је давно донио, само пред дуњалуком чини представу, и који не
жели ни да одшкрине врата ничега што је Држава, у коју се куне, и он и они му,
тврдом турском крвавом сабљом, већ све ради мимо институција те Државе. Доказујући,
тако, да је лажна и непостојећа.
То је
сасвим природно. Јер Отоманска Империја никад није била Држава. Бакир
Изетбеговић и не може друкчије да се понаша но као Паша.
И он то
тако ради. Он је најбољи Паша у досадашњој Репрезентацији Сараја. Укључујући и
Бабу му, Силајџића, Лагумџију или било коју другу Џимлију.
Бакир је
најбољи Паша јер је најнеспособнији, најнеполитичкији, најподмуклији и
најлукавији.
Стога Срби,
а и Хрвати, треба да прихвате то као Међну Чињеницу.
Са таквим
Политичким Сарајевом, нема европских интеграција, нема двадесетпрвог вијека,
нема заједничке државе, нема компромиса, сурадње и једнакоправности, нема ни
Федерације.
Они ће те
увијек гледати уочи. И мирно погазити своју ријеч. И твоју главу.
Зато Бакир
Изетбеговић мирно каже да иде у Ревизију а онда каже да је спреман да пружи
руку.
Типични
турчин.
