ОХАЕР
ДЕФИНИТИВНО
УНИШТИО
СВАКУ
МОГУЋНОСТ
БОСНЕ
И ХЕРЦEГОВИНЕ
Ово што се
сада догађа са Ревизијом Пресуде у процесу БиХ против Србије за Геноцид, у
својим међународно правним аспектима, као и унутарљубавним троугловима, као што
су Бакир – Иванић – Црнадак, има своје гнијездо.
Нема јаја
без гнијезда.
Осим код
мудоклапчина.
ОХР који је
установљен у Дејтонском Споразуму, и коме су тамо намијењена мала права и
могућности, јер је највећа тежина дата Уставу, Међуентитетској Линији Разграничења
и СФОР-у, пошто се очекивало тешко вријеме смиривања ратних тензија, врло рано
је, под притиском Великих Кројача, трансформисан у Монструма какав није био ни
Бенјамин Калај.
Бонска
Овлаштења су том Оркестру Лудака, умјесто виолина и флаута, дала маљеве и
гиљотине а умјесто гудала, инсталирала много будала.
Ешдауна и
слично.
Охаер је,
на основу тих недејтонских и неуставних, овлаштења почео да крши Устав, крши
Дејтон, крши Право, процедуре, надлежности Институција.
Нико се
није бунио.
Срби. Јер су
се усрали од страха, Есдеес, од оптужби за ратне злочине. Пошто је Хаг купио по
реду.
Храти. Јер су
наивно насјели на Цјеловиту БиХ гдје ће се Србе претјерати преко Дрине, само
полахко, и гдје ће њима припасти све што је Српско, од Мркоњића па до Дрине. Осим
Сребренице. И Стоца.
Муслимани. Јер
је све њима и ишло на државну руку. На Унитарну Босну.
Побједом
Есенесдеа 2006е, почела је пропаст Охаера и Унитарне Босне.
Рат и данас
траје.
Али посљдице
те Охаерисане Босне, никад се неће искоријенити. Све до њеног Распада.
Те посљедице
се, скупно, могу назвати Бесправље.
Што обухвата
кршење Устава, на свим нивоима, непоштовање и заобилажење Уставних Институција
и њиховин надлежности, Лидерисање, Октроисање, Силовање...
Сарајево
сада, Бакир Чадор Сарај, наставља стазама свијетлих традиција Охаера. Сарајево
је убијеђено да је то исправан Државни Пут. Мада је то Пут Укопа. Јер оно,
Сарајево, нема могућност обезбјеђења тих неуставних активности. У смислу силе
за споровођење и у смислу заштите од побијања и поништавања. Као што је ОХР
имао СФОР.
Република
Српска је још посљедњи бастион, посљедњи ров, процедуралности, у коме се колико
толико, поштују Институције и Права.
То показује
и случај Референдума, када се на сво Бесправље из Сарајева покушало одговорити
и правном амбалажом.
По мени,
непотребно.
Јер.
Бесправље не обавезује Право.
Република
Српска, и то је сада пресудно важно, мора да сачува институционални, правни и
процедурални поредак. Јер ће се Бесправље Сарајева, уз тиху подршку Странаца
Усранаца, Амбасада и Унитариста, наставити.
Како не би,
Република Српска, дошла у ситуацију да преузме такву технологију и сама себе
изнутра разори, и не стижући до прага Самосталности.
За коју је,
Самосталност, животна стартна свар тај ПИП Поредак. Правно Институционани
Процедурални Поредак.
