ПОТУРИШТВО,
ДОДВОРНИШТВО,
КОЛАБОРАЦИОНИЗАМ,
САМОУНИШТЕЊЕ,
КОБНЕ
СРПСКЕ
ОСОБИНЕ
Имају и
други Народи сличних особина. Сви имају Издају, као појединачну или групну
манифестацију.
Али ниједан
народ нема ове катастрофалне особине које су Српски Народ коштале више глава него
сви наметнути ратови и истребљења.
Само су се
Срби, током историје, потурчавали и покатоличавали. Или су са себе једноставно,
збацивали Српство и проглашавали се за нешто друго. Као Црногорци, данас.
У новије
вријеме, због фреквентне комуникативности, Срби у Хрватској нису посегнули за
покатоличењем, нити је то била жеља Усташа, већ су кренули у егзодус
потпомогнут територијалним фашизмом Хрвата.
При томе се
то, све те појаве, не може оправдати борбом за голи опстанак.
Двије су
српске особине одговорне за такво масовно аутодеструктивно, и, послије, према
Србима деструктивно понашање.
● Православна
Славенска Појединачност. Православље је таква вјера која енормно ослобађа
појединца. То код Ислама и Католичанства није случај. Првославње даје слободу
аутономије појединцу, чак и у исповиједању и практиковању вјере. Друге двије
велике религије, појединцима не дају да дишу. Оне их постројавају, вагонирају,
палетирају, диктирају, хомогенизују. Зато се код њих лако јавља Усташтво,
Хитлеризам, Фашизам, Џихадизам.
Код православља
тога нема.
Славенска
раса је раса јаких појединаца. Не само физички јаких и храбрих, већ и духовно и
мисаоно јаких. Славенска сликарска, књижевна, музичка, култура, култура је
индивидуалитета.
● Масовност
и Колективизам. Срби имају ту особину Окупљеништва, коју други Славени немају.
То је јужњачка особина. Она се кроз српску историју мијењала, од Радо иде Србин
у Војнике, до Омладинских Радних Акција, од Испраћаја у Војску до прославе
Пунољетства. Мијењала се и суштински. Данас се манфиестује кроз Пинк Културу,
кроз Трич и Шундерграунд. Или кроз масовно чланство у Политичким Странкама.
Расцијепљени
између те двије над сваким надмоћне особине, Срби долазе, у разним временима, у
ситуацију дезоријентисане конфузије.
Преслаб појединац,
преслаб да искаже своју индивидуалност, појединачност, своје стваралаштво и
креативност, које на сваки начин жели да избију из њега, а немоћан да се на
неки други начин колективизује, социјално потврди, као учесник масовних
манифестација среће, рада или крви, он одлази у своју Подсвијест која га води
тамо гдје ће га нови колективитет и масовност примити и учинити га важним
чланом. Али небитним.
То му
омогућују Ислам и Католичанство.
То је
самоубилачки чин Србина Појединца. Он је подсвјесно убио своју индивидуалност,
наплативши то лажном, постројеном, геометријском, масовношћу. Која, не смао да
не допушта Појединачност, већ је и систематски убија, све до иструљења у
сандуку.
Да би
подгријавао ту своју Масовност, он посеже и за злом према Србима, постаје
окорјелији противник и истребљивач Срба од Оригиналних Непријатеља. Његова нова
Масовност то користи, користи његов Индивуализам Крвавих Руку. Којим он
надомјешта Креативну Појединачност из свог бившег Народа.
Ето. Због
свега тога, данас у Републици Српској имама толико љубитеља Бакира, Сарајева и
Странаца.
А у Сарајеву,
међу муслиманима, немамо ни једног љубитеља Републике Српске, Срба или
Београда.
Ове српске
особине се тешко отклањају. Тешко се исправљају. То не може Држава, Сила и
Власт. То мора да покуша да учни Вјера. И Црква, као њено предузеће.
Питање је
да ли она уопште види тај проблем, да ли има жељу и вјеру да то исправља и да
ли има знања и дугорочности за то.
Христос се
роди.
Ваистину су
Потурице у моди.
