понедељак, 02. јануар 2017.

ДЈЕД МРАЗ
ЗАБОРАВИО
ДОНИЈЕТИ
ЉЕВИЦУ
НА БАЛКАН

Данас људи тако не знају шта је Љевица да је невјероватно да су живјели под тим Комуњарама, Под Тетрапаком са Краком, у Самоуправном Социјализму.
Многи, и учени, заборављају да је у међувремену разграђено не само Друштво Самоуправног Социјализма већ и цијело лажно друштво европске социјалдемократије и европске деснице.
На сцени су остале само финансијерске и неолибералне сплаћине.
Али тако да су на површини.
Овдје, пак, нестанком индустрије, која је у Југославији била нетржишна за Европу али конструкциона за Југославију, нестала је и Радничка Класа.
Радничка Класа је била темељ идеологије Комунистичке Партије. Савеза Комуниста Југославије.
Оно што је остало, у овом случају, испод Ратних Профитера и Параполитичких Сјецикеса, конгломераторијум је у који се не може усадити ни једна идеологија.
Идеологија као везиво великих друштвених слојева.
Јер, за такав сужањски положај у Друштву, нема Идеологије.  
Изгубљене Политичке Снаге, које покушавају да остану изнад овог широког сужањског слоја, баве се дакле само Политиком а не Друштвом, у Хрватској, БиХ и Србији, од избора до избора, потежу питање Љевице, Окупљања Љевице, Повратка Љевице.
Овдје, уз Нову Годину, не имајући шта друго смислити у општем хаосу у који су самодоведени бошњачки политички оријентири, Дураковић гововори о окупљању свих фактора Љевице у БиХ који би на патриотским основама спријечиле растурање земље.
У општем Унитаризму, да подсјетим, Сарајевски Политички Диктат није допуштао Љевици, Социјалистима, Социјалдемократији, ни помен Националног Питања.
А Национално Питање је темељ и тог Патриотизма о коме говори Дураковић. Патриотизма једне, непостојеће, Босанске Нације.
Дураковић је типичан артефакт Ратне Наплавине и не разумије постјугословенско друштво.
Као што га не разумију ни нови бизнисмени, нови медијски актери, нови политички слој.
Љевица данас не може да постоји.
Јер нема из чега да никне и кога да заступа.
Данас треба заступати широке социјално уништене слојеве.
Које једино повезује Нација.
Дакле, политичка снага, стара или нова, која жели да се наметне и побиједи, мора да формулише Национални Програм, здрав и реалан.
И да крене у двије упоредне политичке битке. За придобијање присталица и гласова и за освајање власти.
А Патриотизам је само Сарајевска Унитарна Севдалинка.
Као што су Промјене, лажно србовање странака Савеза За Промјене.