МОЈ

ПРИЈАТЕЉ

ПАПА

Оставићу, сада, по страни, неприлагођености као што је објава да Папа долази у Србију на позив Вучића.

Србија не може да оде ни иизван себе, без позива Вучића.

Папа је нешто што је и изван Хришћанства и изван Католичанства.

Папа је Дистрикт Историје.

И Папи се може свашта везати око штапа, и финансије, и дипломатија, и педофилија.

Али. Главни задатак Папе је Геокатоличанство.

Папа је долазио у Сарајево па је долазио и у Бањалуку.

Наивни сликар би помислио да је то због Босне, која је крварила у тешком Рату, који се има окарактерисати као Српска Агресија, Српски Геноцид и Српски Меморандум. Још наивнији би помислио да је због равнотеже. И Сарајево и Бањалауку. Као што Србија има равнотежу И Брисел и Косово.

Тачно је једино да је Папа долазио у Сарајево, и у Бањалуку, јер је то граница Католичанства и Православља, са малим примјесама Ислама, коју треба помјерати на Исток. Не чувати, помјерати.

Папа, Ватикан, није признао Косово.

Наивни сликар ће рећи да је то принципијелно. Да се онај Трг за проповиједи, не би отцијепио од Ватикана. Да је то подршка Србији, Србима, Хришћанству.

Истина је у томе да Ватикан не жели да да подршку и једном кораку Ислама на Запад. Гдјегод то може.

Папа, сада не долази у Београд, да да подршку Европској Србији, Еврпском Путу Србије, не долази да постане Мој Пријатељ, да убрза Србију како би прије сустигла Ватикан него Мађарску.

Папа долази због Војводине.

Коликогод ја, сада, изгледао као Наивни Сликар.

Папу није требало пуштати у Србију.

У ситуацији када је очигледно спорење, православљенско, Москве и Цариграда.

Одлазак Цариградског Патријарха у Загреб говори ми да нисам баш тако наиван сликар.

Као што Папу није требало пуштати ни у Бањалауку, на неколико хиљада метара од стравичног другоратовског усташког покоља Срба, и на неколико десетака километара од Јасеновца. Који су се одвијали уз садејство католичког свештенства.

А није му наумпало да помене та српска страдања. Или да оде до тамо.

С Папом се не играш Граница и Пријатеља.