четвртак, 04. август 2016.

БиХ
МАКСИМУМ:
ХЛАДНА
РАЗГРАНИЧЕНА
КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

Догађаји у Бурекџиници код Вигемарка, а и потоњи, коликогод изазивали еруптивну зајебанцију, аналитику, шовинистичке изливе или мудросерострањско похваљивање, веома су добар Нациомјер тројних односа у БиХ.
Прије тога, стање је изгледало, угрубо, дабоме, овако.

► Хрвати. Човић. Да извучемо своју Изборну Територију, али не помињући Трећи Ентитет и да добијемо Мостар. Превод. Да зајебем Бакира и останемо добри са Додиком.
► Бошњаци. Бакир. Да пустимо Хрвате да европејишу.ба. Њима то добро иде. Они воле да буду господа. Да купимо вријеме за Мостар и Изборну Територију. Превод. Да зајебем Човића и навабим још Срба.
► Срби. Додик. Да не дамо насе а да добијемо финансијска средства. Да покажемо интеграцијаштво а да чувамо Дејтонску Позицију Републике Српске. Превод. Да зајебемо Бакира а подржаћемо Човића, штагод каже.
► Странци Усранци. НЛО & Мур. Довољно смо закували. Намамили смо Човића. Измамили Савез За Промјене. Али, Бакир се превише протурчио. Да га бацимо, мало Србима и Хрватима на глодање. Сад је вријеме да уљетимо. Кикирики, бурек, чорбице.

Након Бурекџинице код Вигемарка.

► Бакир. Јесам испо будалаш. Шта ћу ја са Власима.
► Додик. Ништа Бакир. Штагод каже Човић, потписаћу.
► Човић. Иди у Коњиц, види ималме.

Опет наводим примјер неког водитеља хрватске младежи у Мостару, извјесног Шешеља, који је, за вријеме Калајевог Режима, организирао одлазак младих Хрвата на сахрану православном попу па је то Међународна Заједница, Калај, спријечила.
То се стално понавља. Па и сада. Само Бакир није читао Томислава Краљачића и Калајев Режим у БиХ.
Да би покушали доћи до самосталаности, српска, хрватска и муслиманска политика, бошњачка, ако је боље, и да би дошли до суживота, коегзистенције и какветакве толеранције, политички представници три Нације у БиХ морају да елиминишу Међународну Заједницу. Из игре. Да их држе само на подгријаној тави. Као Инцка што се држи. Понекад, само дрмнеш, мало, таву, он лупи неку изјаву и сви су опет мирни добро вријеме.
Та елиминација Међузаја, захтијева Реалну Политику.
А она се зове Хладна Разграничена Коегзистенција. ХРК.
У мојој варијанти то је Подијелити Све Што Се Може Подијелити. ПСШ СМП.
Зачетак те ХРК тронационане политике у БиХ је споразум СНСД-а и ХДЗ-а.
Та сарадња почива на реалним и практичним потребама. Она не значи да се Срби и Хрвати воле. Никад се неће вољети нити требају да се воле. Хрвати су увидјели Сарајско Непријатељство, у садејству са Међузај. Па су прихватили руку.
Срби су увидјели да је боље имати и такве Хрвате узасе него тројку против себе. Хрвате, Сарај и Међузај.
Како је могућа та сарадња.
Могућа је јер ни Хрвати а ни Срби немају намјеру да поклопе једни друге или да потчине цијелу БиХ. Као што ту намјеру имају Сарај и Бакир.
Стога ће се Бошњачку Политику, није то само Бакир и Сарај, најтеже утјерати у бразду.
Јер су најдаље, потпуно далеко, од реалне политике и ХРК.
Зато плаћају цијену. Рачун по рачун. Као сада Бакир.