ПРОИЗВОДЊА
РЕЏЕПА
ТАЈИПА
БАКИРА
Додик је
отишао на састанак са Изетбеговићем из неколико разлога.
Од којих ни
један није да му овај сарајски мрачњак добаци Емемеф Појас Спаса, као што ће
наивни опозициони Српчић да искаже или уобичајени Балија да ликује, уз хорско
басирање осталих муслимана којима је дошао уобичајени вакат мржње према Србима,
Власима и Праославнима.
Неки од
разлога.
● Порука Морате
разговарати са Српском. Не помаже са Иванићем.
● Да покаже
кооперативност, разговорљивост, неискључивост. Иако БиХ нема, иако није могућа,
могуће је да разговарамо.
● Да мало
збуни и завара Неке Амбасаде и Велике Везире Брисела.
● Да
Изетбеговићу врати мило за драго. У случају Ферхадије и Давутоглуа у Бањалуци. Да
га присили да дође на Територију Српске.
● Да га,
Бакира, стави у позицију Признања Кривице. За све што се догађа Српској у посљедњим
годинама а нарчито откако Савез За Промјене по сарај калдрми клепеће нанулама. И
ушима. Послије сношаја страга.
Ну. Објективно,
Додик није требао да учествује у том сијелу. Требало је, мада то нема ко у
Српској да уради, ни у Медијима, ни у Интелекту, ни у Странкама, објаснити
Јавности улогу Бакира Изетбеговића у покушају претварања цијеле БиХ у властити
Санџак, у вођење противсрпске чадорске политике, у покушају да се Српска укине,
и онда, када се таква инцијатива појавила у Сарају, хладно, јавно, одбити тај
сусрет и рећи Имамо Институције.
Овако,
сусрет са Прототипом Бакиром, прототипом отоманског владара који никад неће
бити произведен, показује неколико неповољних чињеница.
● Даље
потирање Институција у БиХ. Свођење све на Лидере. То иде на руку Странцима,
Сарају и Бакиру. Јер Странци Усранци увијек рачунају да је са појединцима лакше
него са институцијама и процедурама. Јер се Сарај опетовано промовише у центар
власти и моћи Федерације, у којој нема Мостара ни Хрвата, ни Хрватског Члана
Предсједништва. Изетбеговић је овим аутирао и Иванића. Који му је треба само да
приведе он прилуде из Сазапа.
Јер се
Бакир на Миљацки осјећа неприкосновено. Јачи је него Ердоган на Босфору.
●
Устоличавање Бакира. Он ће овај сусрет искористити у своју корист. Рећи ће да
је за БиХ спреман да разговара и са Црним Србима.
● Упоредо
са јачањем, или барем потврђивањем, Бакирове Моћи, Додикова ће слабити. Јер ће
медијска фаланга, и ситне опозиционе и лешинарске маунарке, то да искористи и
представити као слабост, клањање пред Чадорашем. Додик није, у Српској, у
ситуацији у каквој је Бакир у Сарају.
● Легализација
Обмане, Преваре и Уцјене. Јер је Бакир организовао своје поданике тако да ни
један процес договора не заврши како треба. Да би се он појавио на Белом Коњу,
у Белом Оделу. Тиме су све лажи оног двојца Звиздић-Новалић добиле легитиметет
политичког процеса.
● Да треба
и даље очекивати Сарајске најезде на Српску, даљу девастацију њене дејтонске
позиције и даље класичне турске преваре, лажи и обмане.
● Да ће
Савез За Промјене бити даље употребљаван као Парковско Зеленило против
Републике Српске. Можда већ првом приликом, послије Локалних Избора, када ће
наступити са тезом да су избори покрадени. Али у раздобљу до 2018, до Општих
Избора, сигрно.
Бакира, из
Републике Српске, треба игнорисати.
Он је
постигао неколико привидних успјеха на политичкој сцени. Ни један од њих није
стваран. Већ само користи њему, купује му вријеме, онемогућава друге.
Погледајмо.
● Развукао
је Човића гледе Мостара.
● Довео
Турчина у Бањалуку.
● Забранио
је долазак у Сребреницу.
●
Истовремено је отишао у Санџак. И показао да Србијанске Пичке не могу ништа да
спријече од понижења и девастирања Србије.
● Потчинио
је Српску Демократску Странку.
● Објавио
свој Попис.
Република
Српска, али нема ко, треба овај источносарајевски чин да представи као
Ердганово извињење Путину.
Једино се
тако Бакиру може показати сва неефикасност његове чадорске политике.
Овако, и
Српска доприноси Чадорисању Сарај Бакира.
