КАКО
ЈЕ
СРПСКИ
САВЕЗ
ЗА ПРОМЈЕНЕ
ВАЗДИГАО
БАКИРА
Бакир Изетбеговић
је сам урадио неколико ствари. Све остало су му учинили Срби из Савеза За
Промјене.
● Пустио је
Човићу да еуропејише до миле воље. Од чега је, Бакир, имао користи. Попис. А није
код Ердогана и муслимана морао себе да прља.
● Помогао
је Иванићу да буде изабран у Предсједништво, знајући да му овај не може вратити
осим кроз неколико интервјуа по новинама. Шта могу интервјуи. Њих даје и
Михајлица. Чак и Жиле, кадгод има неке шансе. Иванић је погодан Сучлан П, јер
Бакиру отвара пут апслутне доминације. Двије божије финоће, Иванић и Човић,
коубилисе да буду чланови Дивана.
● Спријатељио
се са Ердоганом.
● Спустио
Радончића, за неколико десетака спратова, утишао га а Аваз му претворио у
севдалинку, тиху, као у вечери ране.
● Претходно
елиминисао Лагумџију. Што и није било тешко. Јер већи Балотетли на политичкој
сцени БиХ, задуго се неће појавити.
● И најкапиталније.
Потурчио Босића. Једино му није успио офарбати косу у црно и убиједити га да
пусти брчине, ко прави турчин. Прецизније, учинио да се формира Савез За
Промјене.
Након тога,
Бакир Изетбеговић је мирно могао да сједне на сећију и не ради ништа.
Пошто му се
ситуација сложила дозлабога.
Ердоган је
тамо ојачао тако да свира повечерје и Америчкој Бази Инџирлик. Мијења Устав
садпасад.
А Са
Савезом За Промјене, том наивном колонијом српских генералића из Посавине,
прави су били из Подравине, добио је сљедеће.
● Поптуно
је искључио Републику Српску из Заједничких Органа. Јер Сазап не представља
Републику Сроску, пошто су у њој опозиција. Нешто као Невладина Организација.
● Иванића
је начинио српским политичарем само утолико што је са пријављеним боравиштем у
Предсједништву. Јер и он нема никакву институционалну везу са Српском. Кад је
то схватио, Иванић је егленио са Предсједником Републике.
● На основу
те двије ставке, Бакир Изтебеговић је постао Сарајски Високи Представник за Републику
Српску. Човићу је тутнуо еуропејство што је подразумијевало Државу, коју Српска
не мирише, а Лагумџију и Радончића је ућуткао.
То се
опредметило јучер у Источној Барци.
Сви, и
Иванић, и Човић, и Савез За Промјене, и Радончић, и Инцко, ћуте ко кумровечки песеки
у ноћи грмљавине, а он, Бакир Син, са Републиком Српском, разговара.
Не тврдим
да би СНСДНСП, да учествују у Заједничким Органима, уколијенчили Бакира.
Али би,
барем, имали институције Српске иза себе. Па би могли да се позову на одлуке
или их затраже. Овако, Сазап ни то не може. Јер их је Бакир, једноставно,
заобишао, искључио.
Стога је
огромна политичка грешка, а стварна Национална Издаја, било прихватање позиција
у Заједничким Органима, Бакировој Сарај Власти, без капиталне институционалне
позадине у Републици Српској.
То би тако
било да је то учинио и СНСД, као опозиција у Српској.
Како ће се
Савез За Промјене вратити.
Никако.
Увидиће на
Општим Изборима 2018е.
