ПОСЛИЈЕ
ИЗБОРА
СЛИЈЕДИ
ЛОКАЛНА
НЕСТАБИЛНОСТ
Кад су
Независни Истраживачки Медији питали Станојку Шта јебе Ову Земљу, Станојка,
ударивши челом мотике о земљу, ослонивши се на мотичиште и почешавши се по
лијевом тврдом гузу, рече Не знам, мене јебе Драгутинова курчина а тамо гдје их
је пуно, то сами бог зна.
Једна од
тих сексуалних алатки су и Локални Избори, у октобру који први дође.
Они ће донијети
даљу Локалну Нестабилност, по неколико основа.
► Повећаће
се дуализам, двојство, негативна кохабитација, Републичке и Општинске Власти.
► Добојска
Ендемска Обренизација прошириће се на више општина и градова
► Много
више Начелника ће све мање уважавати матичну странку, не само они који су у њу
пали с неба, већ и изворна страначка сисанчад.
► Начелнике
чекају четири године нестабилности у властитој одборничкој или у припејд као и
у постпејд коалиционој подршци. Општа коалицизација, и у Блоку СНСД и у Блоку
Сазап, није обезбијеђена страначким шиповима па се одборнички конгломерат лако
трансформише у клизиште, одроне и папке.
► Велике
Политичке Странке, СНСД и СДС, чека даље слабљење организационе локалне
структуре. Које ће се јавити усљед коалиција, калкулација и подјеле власти са
слабијима у чему увијек највише даје највећи.
Низак
изборни праг омогућава улазак сваке Шушебуше у општинску скупштину. То снижава
критеријуме квалитета бирачког представљања а повећава личне болесне апетите. Тај
низак изборни праг дозвољава свакоме да истакне и кандидата за начелника, што
му диже цијену прије избора а реп, кад одустане од тога, послије.
Низак изборни
праг форсира ситне актере изборног процеса а колијенчи велике странке.
То и јесте
циљ Странаца Усранаца. Општа Локална Дерегулација.
Чудно је да
то ВПС нису схватиле па озбиљније промијенили изборну законодатуру у своју
корист.
Она ће се,
Дерегулација, послије Локалних Избора, манифестовати у нестабилности начелника
и у њиховој аутономији у односу на Странку испред које су кандидовани као и у
односу на Републичку Власт.
Поред ниског
изборног богаза, до хаоса доводи и двојност лакоће уласка у одборничке клупе и
тежине побједе за начелнике.
Они који
улазе са 200 гласова одлучују о судбини онога коме је за побједу, у општој
поларизацији, потребно 10.000 гласова.
Тако демократија
и непосредно бирање једу сами себе.
За све су
најодговорније Велике Политичке Странке.
Недопустиво
је калкулаторство у тобожњој подјели општина гдје ће сви подржати једног
кандидата из ове или оне Странке, овисно о договору. То доводи до атрофије
страначке организације, смањене одговорности и повећаног мешетарења.
И то ће се
осветити и на Општим Изборима.
Свака
опуштеност Велике Политичке Странке усијеца себи маљ који ће јој разбити ушице.
Као што су
СДП и ХДЗ у Хрватској, себи усјекле Мост.
