четвртак, 07. јул 2016.

ПОСЛИЈЕ
ИЗБОРА
СЛИЈЕДИ
ЛОКАЛНА
НЕСТАБИЛНОСТ

Кад су Независни Истраживачки Медији питали Станојку Шта јебе Ову Земљу, Станојка, ударивши челом мотике о земљу, ослонивши се на мотичиште и почешавши се по лијевом тврдом гузу, рече Не знам, мене јебе Драгутинова курчина а тамо гдје их је пуно, то сами бог зна.
Једна од тих сексуалних алатки су и Локални Избори, у октобру који први дође.
Они ће донијети даљу Локалну Нестабилност, по неколико основа.
► Повећаће се дуализам, двојство, негативна кохабитација, Републичке и Општинске Власти.
► Добојска Ендемска Обренизација прошириће се на више општина и градова
► Много више Начелника ће све мање уважавати матичну странку, не само они који су у њу пали с неба, већ и изворна страначка сисанчад.
► Начелнике чекају четири године нестабилности у властитој одборничкој или у припејд као и у постпејд коалиционој подршци. Општа коалицизација, и у Блоку СНСД и у Блоку Сазап, није обезбијеђена страначким шиповима па се одборнички конгломерат лако трансформише у клизиште, одроне и папке.
► Велике Политичке Странке, СНСД и СДС, чека даље слабљење организационе локалне структуре. Које ће се јавити усљед коалиција, калкулација и подјеле власти са слабијима у чему увијек највише даје највећи.

Низак изборни праг омогућава улазак сваке Шушебуше у општинску скупштину. То снижава критеријуме квалитета бирачког представљања а повећава личне болесне апетите. Тај низак изборни праг дозвољава свакоме да истакне и кандидата за начелника, што му диже цијену прије избора а реп, кад одустане од тога, послије.
Низак изборни праг форсира ситне актере изборног процеса а колијенчи велике странке.
То и јесте циљ Странаца Усранаца. Општа Локална Дерегулација.
Чудно је да то ВПС нису схватиле па озбиљније промијенили изборну законодатуру у своју корист.
Она ће се, Дерегулација, послије Локалних Избора, манифестовати у нестабилности начелника и у њиховој аутономији у односу на Странку испред које су кандидовани као и у односу на Републичку Власт.
Поред ниског изборног богаза, до хаоса доводи и двојност лакоће уласка у одборничке клупе и тежине побједе за начелнике.
Они који улазе са 200 гласова одлучују о судбини онога коме је за побједу, у општој поларизацији, потребно 10.000 гласова.
Тако демократија и непосредно бирање једу сами себе.
За све су најодговорније Велике Политичке Странке.
Недопустиво је калкулаторство у тобожњој подјели општина гдје ће сви подржати једног кандидата из ове или оне Странке, овисно о договору. То доводи до атрофије страначке организације, смањене одговорности и повећаног мешетарења.
И то ће се осветити и на Општим Изборима.
Свака опуштеност Велике Политичке Странке усијеца себи маљ који ће јој разбити ушице.

Као што су СДП и ХДЗ у Хрватској, себи усјекле Мост.